ŽETVA PŠENICE

Žetva pšenice roda 2008. godine je završena. Sa 487.731 ha ostvarena je proizvodnja od 2.118.991 t sa prosečnim prinosom od 4,345 t/ha. Ovogodišnju žetvu pšenice karakterišu  prinosi na društvenim gazdinstvima od 5,3 t/ha, dok na gazdinstvima zemljoradnika prosečni prinosi iznose 4,1 t/ha.

Ovogodišnja proizvodnja pšenice je za 13,7% veća od ostvarene proizvodnje u prošloj godini. U odnosu na desetogodišnji prosek, ovogodišnja proizvodnja pšenice je za 0,4% manja, a žetvene površine za 12,79%.

Izmerene vrednosti indirektnih pokazatelja kvaliteta pšenice - sadržaj proteina i sedimentaciona vrednost ukazuju da treba očekivati da pšenica ovogodišnjeg roda bude u kategoriji dobrog prometnog kvaliteta. Posmatrano u tim okvirima, pšenica ovogodišnjeg roda se najvećim delom nalazi u I i II klasi. Ipak, prema do sada izvršenim analizama zrna pšenice roda 2008. godine, sa sigurnošću se može reći da je kvalitet  ove godine u proseku bolji od prošlogodišnjeg.

Prema bilansnim potrebama zemlje, uslovima i mogućnostima gajenja pojedinih poljoprivrednih kultura, a u skladu sa višegodišnjom setvenom strukturom, u ovogodišnjoj jesenjoj setvi  biće zasejano oko 1.100.000 ha oraničnih površina.

Program jesenje setve 2008. godine

Potrebe za osnovnim mineralnim đubrivom - NPK, za jesenju setvu pšenice, drugih žita, ndustrijskog i krmnog bilja, povrća i drugih kultura, su oko 450.000 t, što je minimum za ostvarenje planiranih prinosa. Međutim, kako je  odnos cena mineralnih đubriva i osnovnih poljoprivrednih proizvoda nepovoljan na štetu poljoprivrednih proizvoda, i ove godine će izostati veća upotreba đubriva i biće na nivou 1/3 potreba, što će se nepovoljno odraziti na prinose  u narednoj godini.

Za obavljanje jesenjih radova obezbediće se dovoljne količine dizel   goriva i deklarisanog semenskog materijala i to samo za registrovana poljoprivredna gazdinstva.

Prolećna setva je obavljena na  oraničnim površinama od oko 2.500.000 ha. Najveće površine su  pod kukuruzom, sledi povrće, suncokret,  jara žita, soja,šećerna repa, i dr.  Prema  objavljenim statističkim  podacima  Republičkog  zavoda  za  statistiku, najvažnijim prolećnim kulturama zasejane su sledeće površine i prema sadašnjem stanju useva procenjen je nivo proizvodnje :

    Izvor: Republički zavod za statistiku - Procena Republičkog zavoda za statistiku dobijena na osnovu izveštaja poljoprivrednih preduzeća i zadruga kao i od procenitelja za individualna poljoprivredna gazdinstva (Saopštenje broj 263 od 17. 09. 2008. godine)

Zasejane površine pod kukuruzom ove godine su nešto veće od prošlogodišnjih, i prema sadašnjem stanju useva očekuje se ostvarenje proizvodnje od oko 5,9 miliona tona, što je za 51,9% veća proizvodnja nego prethodne godine. Ovo će, uz postojeće rezerve, biti dovoljno za podmirenje domaćih potreba koje se kreću oko 4,6 mil. tona, tako da će biti tržnih viškova za izvoz od oko 1,2 mil. tona. 

Površine pod suncokretom u ovoj godini su iznosile 188.114 ha i za 21 % su veće nego u prošloj godini. Ove godine ukupna proizvodnja se procenjuje na   439.695 tona, što je za  49,3% više  nego prošle godine.

Površine pod sojom u ovoj godini su iznosile 144.035 ha ili za  2 % manje nego  prethodne godine. Pošto se u ovoj godini očekuje ukupna proizvodnja soje od  360.109 tona, to će predstavljati povećanje proizvodnje za   18,5 % u odnosu na 2007. godinu.

Šećerna repa ove godine zasejana je na oko 48.619 ha, što je za oko 38 % manje u odnosu na prethodnu godinu. Pošto se ove godine procenjuju  prinosi od oko 45 t/ha, očekuje se proizvodnja šećerne repe od 2.175.006 t i proizvodnja šećera od oko 350.000 t.

Duvan je ove godine, prema zvaničnim statističkim procenama, zasađen na ukupno 7.180 ha i očekuje se proizvodnja od 10.331 tone sa prosečnim prinosom od oko 1,4 tone po hektaru. U odnosu na 2007. godinu ukupne površine su smanjene za 11% dok je očekivana proizvodnja na prošlogodišnjem nivou..

Na osnovu direktnih kontakata sa proizvođačima i organizatorima proizvodnje duvana u zemlji, dobijene su  niže vrednosti za ukupne površine od 6.500 ha, kao i za očekivanu proizvodnju svih sorti  duvana od oko 9.000 tona.

PRIPREME ZA ŽETVU PŠENICE RODA  2009. GODINE

Prema oceni vodećih stručnjaka i naučnih instituta, u područjima gde je primenjena puna agrotehnika očekuje se proseča rod pšenice. Prema zvaničnim procenama setva pšenice roda 2009.godine u Srbiji obavljena je na povšini od 558.984  ha, od čega u Vojvodini na površini od 300.112 ha (ili 53,70%) a u Centralnoj Srbiji na površini od 258.872 ha (ili 46,30%).

Pšenica se nalazi u fazi nalivanja zrna i do žetve njoj je potrebna eventualno još jedna kiša, a žetva se očekuje u drugoj polovini juna meseca.

U Srbiji će ove godine biti dovoljno pšenice za prehranu stanovništva jer se prve procene kreću na nivou od oko 1,9 miliona tona što upućuje na prosečan prinos po hektaru od oko 3,5t.

Karakteristike proizvodnje pšenice roda 2009. godine u Srbiji su:

l  zasejane površine pod pšenicom roda 2009. godine, u odnosu na prethodnu godinu, veće su za oko 74.000 ha (u Vojvodini za oko 57.000 ha u u Centralnoj Srbiji za oko 17.000 ha)

l  jesenja setva pšenice je obavljena uz veliku zastupljenost tzv. ''semena sa tavana'' i malu upotrebu mineralnih đubriva. Procenjuje se da je korišćenje mineralnih đubriva za proizvodnju pšenice roda 2009. godine manja za oko 20-25% u odnosu na prethodnju godinu. Ovo je pre svega posledica velike  besparice primarnih proizvođača pšenice, skupih inputa (seme. đubrivo, zaštitna sredstva........), odsustva podsticajnih mera (subvencija)  iz agrarnog budžeta,  i dr.

l  u ataru se na pšeničnim poljima već vidi velika razlika između onih proizvođača koji su upotrebili dovoljne količine  mineralnih đubriva (to su uglavnom veća poljoprivredna imanja) i onih proizvođača koji su upotrebili nedovoljne količine mineralnih đubriva (male parcele)

Žetva ječma se očekuje u prvoj polovini juna na žetvenim površinama od oko 76.000 ha sa očekivanim prosečnim prinosom od 3,5 do 3,7 tona po ha i  proizvodnjom od oko 270.000 tona.

U poslednjih desetak godina, najveće setvene površine pod pšenicom su bile 1997. godine i iznosile su 799.207 ha, a najmanje  u jesen 2007. godine i iznosile samo 461.978 ha. Najveći prinosi su ostvareni 2004. godine od 4,33 tone/ha, dok je najveća proizvodnja bila 1998. godine i iznosila 2.962.000 tona. U posmatranom periodu najniži prosečni prinosi pšenice su bili 2003. godine i iznosili su 2,24 t/ha kada je i zabeležena najmanja proizvodnja od samo 1.366.000 tona.

Trenutne procene proizvodnje pšenice u svetu za 2009/10 godinu govore da će ukupna proizvodnja pšenice biti za oko 4% manja nego prethodne proizvodne godine. Osnovni razlog za to je pojava suše u  nekim većim proizvodnim regionima,  te se smanjeni prinosi očekuju u: Evropskoj zajednici, Rusiji, Kanadi, Argentini, Brazilu i Indiji. Ove procene su već uticale na rast cena pšenice na nekim značajnijim svetskim berzama: Čikago, Kanzas Siti, Mineapolis, Pariz.

Na svetskim berzama je tokom poslednja dva meseca nastavljen trend rasta cena žitarica, tako da je cena pšenice na budipeštanskoj berzi porasla sa   110 E/t na 143 E/t , dok je cena kukuruza fluktuisala od 109 do 135 E/t. Na pariskoj berzi pšenica je nastavila rast cene sa 139 na 146 EUR.

Smanjenje setvenih površina u mnogim zemljama značajnim proizvođačima pšenice, kao i relativno nepovoljni klimatski uslovi za razvoj ozimih kultura na severnoj i južnoj hemisferi, uticali su u dobroj meri na kretanje cena na svetskim berzama žitarica.

Srbija je značajni regionalni proizvođač pšenice i tradicionalni izvoznik pšenice (uglavnom na CEFTA području) i kao takva je (u širem smislu) deo svetskog tržišta pšenice. Sasvim je normalno i očekivano da se cenovna kolebanja na svetskom tržištu pšenice, sa većim ili manjim vremenskim zaostatkom, odražavaju i na kretanje cena pšenice na tržištu Srbije.

Međutim, tržište pšenice roda 2008. godine u Srbiji po mnogo čemu se razlikuje od nekih ranijih ekonomskih godina.

U bližoj prošlosti  u jednoj proizvodnoj godini nisu zabeležena tako velika (ekstremna) kolebanja cena pšenice kao što se to dešava ekonomske 2008/09 godine.  Na primer, u vreme žetve pšenice roda 2008. godine cena pšenice na domaćem tržištu iznosila je gotovo 200 €/t, da bi  cena odmah zatim počela da pada,  da bi u maju ove godine dostigla najniži nivo od  9,30 din/kg ili oko 95 €/tona. Posle samo tri nedelje od tada, cena pšenice na domaćem tržištu je porasla na nivo od 14 din/kg ili oko 148 Evra/toni (rast za oko 64%).

Mnogobrojni su razlozi za ovako izražene ''turbulencije'' na tržištu pšenice, od čega navodimo sledeće:

l  u žetvi pšenice roda 2008. godine tržište je formiralo relativno visoku otkupnu cenu pšenice (u poređenju sa tada aktuelnim cenama na svetskom tržištu i u našem širem okruženju)

l  industrijski mlinovi su tada kupovali sve ponuđene količine pšenice od strane proizvođača po ceni od 15 do 16 din/kg

l  šteta  što je veliki broj paora (ali i jedan deo većih proizvođača) poverovao zvaničnim izjavama da se ne prodaje pšenica čekajući mnogo veće cene pšenice,

l  već tradicionalno Republička direkcija za robne rezerve ne obavlja svoju osnovnu funkciju intervencija na tržištu, utvrđenu važećim Zakonom o robnih rezevama,

l  izvoz pšenice roda 2008. godine iz Srbije bio je znatno ispod realnih mogućnosti iz razloga što je pšenica iz Srbije bila najskuplja u regionu, a nije bilo podrške države da se ona izveze.

l  činjenica da će se izvršiti izvoz dodatnih količina pšenice, ali i strah od posledica suše, uticao je na porast cena pšenice na domaćem tržištu, i to u vrlo kratkom periodu od zadnje tri nedelje

l  kolebanja cena pšenice u Srbiji znatno su veća nego npr. u susednoj Mađarskoj (nama konkurentnom izvozniku pšenice u regionu). Na primer, na dan 11. maja 2009.godine berzanska cena pšenice u Srbiji iznosila je 10,80 din/kg, a u Mađarskoj 13,85 din/kg (Mađari su pre od nas procenili moguće posledice nadolazeće suše), a već 18.05.2009.godine cena se izjednačila -  kod nas je cena iznosila 12,50 din/kg a u Mađarskoj 12,69 din/kg. Posle svega tri dana kod nas je cena već iznosila 14,00 din/kg (da bi 29.05.2009.g. iznosila 15,12 din/kg)

l  aktuelna kretanja (rast cena) na tržištu pšenice roda 2008. godine važe i na skromnom (po obimu)  tržištu pšenice roda 2009. godine ''na zeleno''. Prve prodaje obavljene su po ceni od 8,00 din/kg (bez PDV),  da bi se zadnja prodaja obavila već po ceni od 11,00 din/kg.

l  zbog «blagorodnih» kiša krajem maja i početkom juna t.g. došlo je do smirivanja, odnosno blagog pada cene pšenice.

Na tržištu kukuruza ponuda pokriva trenutnu tražnju, cena je u laganom porastu i trnutno je na nivou od oko 13,00 din/kg, a dalje kretanje cene zavisiće od vremenskih uslova, procenjenog ovogodišnjeg roda  i  kretanju cena na svetskim berzama.