Metals banka,   Novi Sad biće četvrta listirana kompanija na Beogradskoj berzi, posle kompanije Tigar [TIGR], Energoprojekt [ENHL] i Sojaprotein [SJPT]. Prema podacime Centralnog registra za hartije od vrednosti, najveći akcionar Metals banke je osiguravajuća kuća DDOR Novi Sad, sa 15,16 odsto kapitala i slovenačka osiguravajuća kuća Triglav, sa pet odsto akcija.

Akcijama Metals banke na A-listingu trgovaće se počev od 26. avgusta 2008. godine, a indikativna cena za prvo trgovanje na berzanskom tržištu određuje se u visini cena akcija na zatvaranju utvrđene na pojedinačnom berzanskom sastanku u okviru vanberzanskog tržišta prethodnog dana.

Akcije Metals banke su u trgovanje na Berzi uključene u 20. decembra 2006. godine, a 25. decembra metod trgovanja promenjen je u kontinuirani.

Najviša cena akcija Metals banke od 68.979 dinara postignuta je u aprilu 2007. godine.

Obavezno osiguranje vozila će od 11. avgusta biti skuplje 10%. U osiguravajućim društvima kažu da je prvobitni predlog bio da osiguranje poskupi 20%, ali da je u dogovoru sa Narodnom bankom Srbije dogovoreno da se ono prepolovi. Predviđeno je da se posle devet meseci razmatra mogućnost novog poskupljenja.

- Za svaku vrstu osiguranja postoji odgovarajući tarifni sistem, a njime je predviđen odnos premija i štete. Ukoliko šteta prevazilazi premiju, stvaraju se uslovi za povećanje premije, kako se ne bi ugrozio rad osiguravajućih društava - objašnjava Milomir Milivojević, izvršni direktor ''Takovo osiguranja''.

Ceo tarifni sistem, inače, ima takozvani bonus i malus, pri čemu oni koji nemaju prekršaje mogu da ostvare popust, odnosno bonus do 30%, dok malus predstavlja kaznu za jedan ili više prekršaja, pa se predviđa povećanje premije.

Očekuje se, da sa donosenjem I primenom novog zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju promeni i  dosadsnja praksa masovnog odibravanja bonusa I da samo oni koji prave manje prekršaja plaćaju manje.

Inace, osiguranje od dgovornosti  zbog upotrebe motornih vozila sa ucesćem od 26,1 odsto u ukupnoj premiji na godišnjem nivou u 2007. godini, zauzima drugo mesto u obuhvatu ukupne premije osiguranja u Srbiji.

Narodna banka Srbije je danas na međubankarskom deviznom tržištu kupila tri miliona evra kako bi sprečila značajniju dnevnu apresijaciju dinara u odnosu na evro.

Narodna banka Srbije će i nadalje pažljivo pratiti kretanja na deviznom tržištu i biće spremna da reaguje u slučaju preteranih dnevnih oscilacija kursa.

Monetarni odbor Narodne banke Srbije je, nakon razmatranja aktuelnih ekonomskih kretanja, odlučio da referentnu kamatnu stopu zadrži na dosadašnjem nivou od 15,75 odsto.

Monetarni odbor procenjuje da će, posle rekordno visoke inflacije u drugom tromesečju ove godine, efekat restriktivne monetarne politike, koja se odrazila i na jačanje dinara, biti niža stopa inflacije već u julu. Smanjenju inflacije u narednom periodu doprineće i pad svetskih cena nafte, kao i značajno smanjenje cena poljoprivrednih proizvoda, zbog čega Monetarni odbor nije povećao restriktivnost monetarne politike iako su inflatorna očekivanja i dalje visoka.

Narodna banka Srbije smatra da je u situaciji kada ključni eksterni faktori počinju da doprinose stabilizaciji cena od izuzetne važnosti da fiskalna politika ne utiče na rast agregatne tražnje i da budžet ostane u neizmenjenim, prvobitno planiranim okvirima za ovu godinu.

Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić preporučio je da Vlada Srbije pažljivo proceni kad će se i po kojim uslovima zaduživati u inostranstvu.

Vlada ima značajno suženiji prostor sa stanovišta raspoloživih finansijskih sredstava jer je proteklih godinu dana višak privatizacionih prihoda potrošen na ispunjavanje očekivanja o boljem životu'', rekao je Jelašić.

Povodom najave da će se novac za finansiranje krupnih infrastrukturnih projekata obezbediti prodajom državnih obveznica emitovanih u evrima, guverner je naglasio da trenutno stanje na međunarodnom finansijskom tržištu nije povoljno za prodaju takvih hartija od vrednosti. ''Nemogućnost da koncesionar obezbedi finansije za gradnju autoputa Horgoš-Požega, ili austrijski A-Tek za kupovinu Rudarsko-topioničarskog basena Bor, pokazuje da se međunarodno finansijsko tržište znatno suzilo, a istovremeno su marže povećane, što smanjuje apetite za hartijama od vrednosti i iz Srbije'', ocenio je guverner.

On je dodao da uvek postoji mogućnost za zaduživanje na inostranom finansijskom tržištu, ali je pitanje u kom obimu i po kojoj kamatnoj stopi. ''Treba biti svestan činjenice da uslovi po kojima se Telekom Srbija zadužio kad je kupovao Telekom u Republici Srpskoj danas deluju kao lepa bajka i da se sada po tim uslovima ne mogu zadužiti ni nove članice Evropske unije, kao što su Rumunija i Bugarska'', rekao je Jelašić.

Prema njegovim rečima, priliv stranih investicija u Srbiju u velikoj meri će zavisiti od planova privatizacije. ''Ako bi država, pored privlačenja novih grinfild investicija, ubrzala restrikturiranje velikih javnih preduzeća, poput Telekoma ili EPS-a, postoji mogućnost da se ostvari plan da godišnji priliv stranih investicija bude od tri do pet milijardi evra'', rekao je Jelašić.

On je naglasio da bi taj novac trebalo da se iskoristi za prevremenu otplatu inostanog duga, reformu penzijskog sistema i infrastrukturne projekte. ''Ne bi smela da se ponovi situacija da se povećnim prilivom stranih investicija pravdaju veći rashodi budžeta'', upozorio je guverner.

Vrednost ugovora o finansijskom lizingu u Srbiji trenutno iznosi više od 2,6 milijardi evra, saopštila je juče Agencija za privredne registre (APR) U prvih šest meseci ove godine sklopljeno je 6.345 novih lizing ugovora, što je 30 odsto manje nego u istom periodu prošle godine - rekla je agenciji Beta registratorka u registru finansijskog lizinga Tanja Vukotić-Marinković. Ona je dodala da je u drugom tromesečju ove godine primećena tendencija porasta broja lizing ugovora.

- Građani Srbije i dalje lizing najviše koriste za nabavku automobila, iako se broj tih ugovora u ukupnom zbiru za prvih šest meseci smanjio na 40 odsto, dok je u isto vreme lane činio 55,4 odsto ugovora o lizingu - navela je Marinkovićeva. Porasla je kupovina aparata za domaćinstvo na lizing. Prema njenim rečima, u prvih šest meseci prošle godine lizing ugovori za nabavku tih aparata činili su 7,6 odsto ukupnog broja ugovora, dok su u isto vreme ove godine oni činili 18,2 procenta.

APR, kako je kazala, dobija da registruje ugovore o finansijskom lizingu od 17 lizing kuća, a 30. juna bilo je aktivno 63.148 ugovora. Najveći broj registrovanih ugovora imaju Hypo–Alpe-Adria lizing, Raiffeisen lizing i VB lizing. Od početka 2005. do polovine ove godine registrovano je ukupno 77.998 ugovora.

Vrednost ugovora o finansijskom lizingu u Srbiji trenutno iznosi više od 2,6 milijardi evra, saopštila je juče Agencija za privredne registre (APR) U prvih šest meseci ove godine sklopljeno je 6.345 novih lizing ugovora, što je 30 odsto manje nego u istom periodu prošle godine - rekla je agenciji Beta registratorka u registru finansijskog lizinga Tanja Vukotić-Marinković. Ona je dodala da je u drugom tromesečju ove godine primećena tendencija porasta broja lizing ugovora.

- Građani Srbije i dalje lizing najviše koriste za nabavku automobila, iako se broj tih ugovora u ukupnom zbiru za prvih šest meseci smanjio na 40 odsto, dok je u isto vreme lane činio 55,4 odsto ugovora o lizingu - navela je Marinkovićeva. Porasla je kupovina aparata za domaćinstvo na lizing. Prema njenim rečima, u prvih šest meseci prošle godine lizing ugovori za nabavku tih aparata činili su 7,6 odsto ukupnog broja ugovora, dok su u isto vreme ove godine oni činili 18,2 procenta.

APR, kako je kazala, dobija da registruje ugovore o finansijskom lizingu od 17 lizing kuća, a 30. juna bilo je aktivno 63.148 ugovora. Najveći broj registrovanih ugovora imaju Hypo–Alpe-Adria lizing, Raiffeisen lizing i VB lizing. Od početka 2005. do polovine ove godine registrovano je ukupno 77.998 ugovora.

Vrednost prometa ostvarenog na Beogradskoj berzi u prvoj polovini ove godine upola je manja u odnosu na isti period prošle godine, a loš rezultat logična je posledica korekcije prošlogodišnjeg visokog rasta cena akcija, koji nije bio u potpunosti zasnovan na ekonomskim pokazateljima zemlje, krize na međunarodnom tržištu, ali i političke nestabilnosti u Srbiji odnosno proglašenja nezavisnosti Kosova, pada vlade i izbora u maju.

Direktor Beogradske berze Gordana Dostanić izjavila je juče na konferenciji za novinare da je ukupni promet za poslednjih šest meseci iznosio 47,1 milijardi dinara ili nešto više od 575 miliona evra što predstavlja smanjenje od 52 odsto u odnosu na period januar-jun 2007. godine. Taj promet ostvaren je kroz 68,8 hiljada transakcija odnosno 60 odsto manje nego u istom periodu prošle godine. Najviša mesečna vrednost prometa ostvarena je u aprilu (više od 12 milijardi dinara), a najmanja u martu (4,5 milijardi).

- Oba indeksa Beogradske berze zabeležila su pad u ovoj godini. Indeks najlikvidnijih hartija BELEX15 ostvario je pad vrednosti od 23,08 odsto, a opšti indeks BELEXLINE 19,28 odsto. U poređenju sa indeksima ostalih berzi u regionu to je najniži pad. Primera radi, slovenački indeks SBI20 izgubio je 30,71 odsto na vrednosti, a indeks Zagrebačke berze CROBEX 31,52 odsto. Učešće stranih investitora u trgovanju bilo je na približno istom nivou. Prosečno dnevno učešće stranih investitora u ukupnom trgovanju iznosilo je 53,1 odsto i bilo je znatno izraženije u trgovanju akcijama u odnosu na obveznice - rekla je Dostanić.

Komentarišući negativna kretanja na berzama u regionu Dostanić je istakla da ni u jednoj od zemalja ekonomski pokazatelji nisu bili podloga za snažan rast cena akcija prošle godine zbog čega je bilo logično da dođe do pada
- Nepovoljna okolnost bila su i dešavanja na inostranim tržištima. Nismo uporedivi s tim tržištima, ali su nam zajednički pojedini globalni investitori preko kojih se kriza prenosi i kod nas. Da bi ti investitori ''ispeglali'' gubitke na drugim tržištima uzdržali su se od ulaska na manja tržišta što je uticalo da se korekcija cena pretvori u pad. Osim toga, velikim investitorima morate da ponudite hartije koje su im interesantne za trgovanje, kao i veliku kapitalizaciju - rekla je Dostanić.

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je juče da je inflacija zabrinjavajuća i da Vlada Srbije i pre rebalansa ovogodišnjeg budžeta treba da preduzme mere koje bi doprinele smanjenju rasta cena.

Jelašić je upozorio da je na kraju juna bazna inflacija iznosila 10 odsto na međugodišnjem nivou, iako je za ovu godinu planirana u okvirima od tri do šest odsto, dok je ukupna inflacija, predviđena na 6,5 a potom na osam odsto, premašila 12 procenata. Na toliki rast inflacije, u situaciji kad smo imali dvogodišnju pauzu u sprovođenju strukturnih reformi, kako je objasnio, uticalo je povećanje plata, po čemu je Srbija lane bila rekorder, zatim povećanje javne potrošnje koja je u poslednjih nekoliko godina porasla sa 40,4 na 44 odsto bruto domaćeg proizvoda, ali i rast zaduživanja u inostranstvu.

''Za NBS će biti veliki izazov da baznu inflaciju vrati u planirane okvire'', naglasio je guverner i dodao da centralna banka u ostvarivanju tog plana, pored referentne kamatne stope, koja sada iznosi 15,75 odsto, uvek može, po potrebi, da koristi i druge monetarne mere, pre svega iz oblasti supervizije finansijskog sektora. On je dodao da će eventualno preduzimanje restriktivnijih monetarnih mera zavisti od izveštaja o inflaciji na kraju jula, ali da se nada da će fiskalna politika biti u funkciji sprečavanja inflatornih pritisaka i da neće postojati potreba za dodatnom značajnom restriktivnošću monetarne politike.

Bazna inflacija u Srbiji trenutno, na osnovu cena koje se slobodno formiraju, iznosi nešto više od deset posto, ali je sasvim sigurno da će do kraja godine biti znatno niža, verovatno oko planiranih šest i po procenata, rekao je juče guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić. On je tokom posete Regionalnoj privrednoj komori Pančevo, gde je privrednicima južnog Banata govorio o monetarnoj politici i makroekonomskoj situaciji u Srbiji, odbacio spekulacije da je dinar dvostruko precenjen. Jelašić je istakao, kako javlja Tanjug, da se kurs dinara neće menjati u skladu s inflacijom, jer vrednost dinara, prema njegovim rečima, određuju isključivo ponuda i potražnja novca na tržištu.

– Mnogo toga će zavisiti od makroekonomskih mera nove Vlade Srbije. Ako se ubrza proces reformi, smanji javna potrošnja, restrukturiraju velika javna preduzeća i uvede reforma penzijskog sistema, dinar će biti još jači – kaže Jelašić i dodaje da ništa ne doprinosi boljem životu od stabilnih cena.

Govoreći o zaduženosti Srbije, Jelašić je naglasio da državni dug sada iznosi 17,7 milijardi evra, što je 100 miliona evra manje nego prošle godine.

Guverner tvrdi da to nije velika zaduženost. Jelašić se u Pančevu osvrnuo i na predloge ekonomista da bi u Srbiji trebalo uvesti evropsku valutu, odnosno evro umesto dinara. – Nije problem u dinaru, nego u tome kako sprovodimo makroekonomsku politiku. U Crnoj Gori je, na primer, u opticaju evro, a prvih šest meseci tamo je zabeležena inflacija od 9,6 posto, dok je u EU svega 3,7 procenata – tvrdi Jelašić.

Eurobank EFG po bilansnoj aktivi i tržišnom učešću zauzima poziciju među pet najvećih banaka u Srbiji. Banka ima 123 filijale širom Srbije i osam korporativnih poslovnih centara, a u poslednjem izveštaju Narodne banke Srbije, označena je kao finansijska institucija koja je zaposlila najveći broj novih ljudi u prvom tromesečju ove godine - rekao je juče dosadašnji predsednik Izvršnog odbora te banke Stavros Joanu, na konferenciji za novinare na kojoj je najavljen njegov odlazak na dužnost generalnog direktora za bankarske operacije Eurobank EFG u Atini. Po odobrenju NBS, Joanu će ostati u beogradskom menadžmentu, kao član borda banke. Novi predsednik Izvršnog odbora Eurobanke u Srbiji je Filipos Karamanolis.

Prema rečima Stavrosa Joanua, za dve godine, koliko je bio na poziciji predsednika IO, obavljena je uspešna akvizicija Postbanke i Poštanske štedionice, razvijeno je kreditiranje stanovništva, ali i preduzetnika i malih porodičnih firmi, koji tek počinju posao. Jaonu ističe, da je to doprinelo da banka stekne ugled i brojnu klijentelu, počev od velikih srpskih kompanija do onih koji tek počinju posao. - Zadovoljan sam poslovanjem banke u Srbiji, jer je u prvom kvartalu ove godine prihod iznosio 8,7 miliona evra, što je rast od 200 odsto u odnosu na isti period prošle godine, kada smo prihodovali 2,9 miliona evra. Kreditni plasmani su veći za 78 odsto, depoziti za 20 a kapital banke za 50 odsto. Pri tom, poslovna filozofija i strategija banke reflektuje naše osnovne vrednosti, poverenje i sigurnost klijenata, ali i društvenu odgovornost. Verujemo u potencijal lokalnog tržišta, a to potvrđuje i činjenica da je Eurobanka EFG u vrhu liste odgovornih kompanija u Srbiji. Sa investiranih tri miliona evra u obrazovanje, zdravlje, zaštitu životne sredine i podršku invalidima, banka posvećuje posebnu pažnju životu zajednice u kojoj posluje - istakao je odlazeći predsednik IO Eurobank EFG.
Eurobanka EFG je članica grupe evropske bankarske organizacije, koja ima ukupnu aktivu veću od 72,2 milijarde evra, a članica je i EFG grupe, treće najveće bankarske grupe u Švajcarskoj, posle UBS i Credit Svis.