Stojan Jevtić, potpredsednik PKS i Milan Lovrić, predsednik Spoljnotrgovinske komore BiH, naglasili su trend rasta od 20 do 30 odsto godišnje u međusobnoj razmeni dve zemlje. BiH je na drugom mestu u srpskom izvozu, a jedanaesti partner u ukupnom uvozu. Za prvih pet meseci ove godine, naš izvoz iznosio je 522 miliona dolara i bio je veći za 36 odsto u odnosu na isti prošlogodišnji period. Uvoz je bio 260 miliona dolara, odnosno 63 odsto obimniji, što pokazuje napore da se ostvari uravnotežena robna razmena i smanji bosanskohercegovački trgovinski deficit. U ukupnoj razmeni, jednu četvrtinu čine poljoprivredni proizvodi.

Savet ministara BiH je krajem maja ukinuo odluku o primeni carine na uvoz mleka, mesa i njihovih prerađevina, a Vlada Srbije ukinula je izvozne subvencije za agrarne proizvode, koji se izvoze u zemlje CEFTA sporazuma. Uvoz pšenice iz Srbije izuzetno je značajan za BiH, koja proizvodi samo 10 do 15 odsto ove žitarice od svojih ukupnih i neophodnih potreba, rekao je Stevo Marjanac, direktor Sektora privrede Spoljnotrgovinske komore BiH. U tom kontekstu, Milan Prostran, sekretar Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu, duvansku industriju i vodoprivredu PKS, podvukao je informaciju od 15. juna o ukidanju Uredbe o zabrani izvoza pšenice i kukuruza iz Srbije i izrazio očekivanje da će ovogodišnja žetva u našoj zemlji biti uspešnija od prvih prognoza, sa mogućim viškom žita od 200 do 300 hiljada tona.

Milivoje Miletić, direktor Biroa za regionalnu saradnju PKS, potencirao je CEFTA sporazum, sa tržištem od oko 30 miliona ljudi u devet zemalja Jugoistočne Evrope. Njegova primena podrazumeva svakodnevno ispunjavanje obaveza i uklanujanje trgovinskih prepreka, koje su i dalje prisutne u Regionu, ali je istakao i značaj CEFTE  za svaku privredu ponaosob, kako bi se adekvatno pripremila za konkurenciju na tržištu Evropske unije.

Na skupu su govorili i predstavnici Ministarstva poljoprivrede, Ministarstva zdravlja, Ministarstva trgovine, Ministarstva regionalnog razvoja, Privredne komore Republike Srpske i Ambasade BiH u Beogradu.

Bilateralnu trgovinsku saradnju Srbije i Bosne i Hercegovine prate problemi koji su, između ostalog, u vezi sa međusobnim priznavanjem standarda i kvaliteta proizvoda, veterinarskim, sanitarnim i fotosanitarnim uverenjima, kao i sa prevelikim administriranjem prilikom prelaska granice. Privredna komora Srbije u više navrata je insistirala da se ove problemi najhitnije reše, a obe delegacije pohvalile su napore državnih organa, koji su između dva sastanka usaglasili 18 sertifikata dve veterinarske uprave i time olakšali razmenu u sektoru hrane.

Kako bi se ubrzale aktivnosti u otklanjanju  necarinskih barijera koje otežavaju međusobnu trgovinu i nepotrebno zadržavaje kamione na graničnim prelazima zbog raznih pregleda i analiza, na Portalu Privredne komore Srbije postavljen je Upitnik za evidentiranje i prikupljanje ovakvih informacija. Namera je da se utvrde barijere sa kojima se firme iz Srbije susreću u regionalnoj trgovini, kako bi se na osnovu toga uputio predlog i zahtev budućoj Vladi Srbije za njihovo efikasno otklanjanje. Na ovim pitanjima aktivno radi i stalni Forum privrednih komora CEFTA zemalja, u okviru radne grupe za necarinske barijere i tehničke propise, čiji će naredni sastanak biti održan ove jeseni u Sarajevu.   

Pšenica je ove godine iznenadila i proizvođače i kupce sa visokim i kvilitetnim rodom Žetva je ušla već u završnu fazu i sa svakim danom se povećava rod i prinosi. Ali, kod nas su brige kad imamo nedovoljan rod, ali još veće kada je on visok, kao što je to sad slučaj, pa iznenadi i same proizvođače. Svakodnevno je u žetvi oko 20.000 kombajna, više stotina hiljada traktora i žetelaca koji sakupljaju hlebno zrno sa 484.000 hektara. Prosečni prinosi sad prelaze i četiri tone po hektaru, pa optimisti procenjuju rod na oko dva miliona tona zrna, istaknuto je na Danu žetve u Zrenjaninu i okolini. Žeteoci su i nezadovoljni jer ne znaju po kojoj ceni će prodati svoj proizvod. Ističu da bi zarada bila tek kada  bi kilogram zrna bio plaćan oko 20 dinara, a sve ispod im donosi gubitak umesto profita. Po ovoj ceni hleb ne bi poskupeo. Preporuka ratarima je da žito predaju na čuvanje, a da o ceni razgovaraju kasnije. Nekada se vodilo računa samo o visokom prinosu, ali danas, se sve gleda kroz profit. Ovakav rod pšenice biće dovoljan da podmiri domaće potrebe, zatim za semensku proizvodnju,. zalihe i rezerve i za izvoz će preostati od 100.000 do 150.000 tona.

Istaknuti stručnjak dr Miroslav Malešević iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo ističe da nauka nije iznenađena ovim visokim prinosima na malim setvenim površinama. Prosečni prinosi u Vojvodini sad su oko pet tona po hektaru, dok je to u Srbiji bez pokrajina oko 4,3 tone po hektaru.  Po njegovim rečima, prinosi su takvi jer smo imali dobru godinu. Pšenica bi bila i bolja da nije bilo toplotnog udara krajem maja ove godine. Najveći problem je što srpski agrar nema strategiju koja će da važi dve, tri pa i više decenija, već se sve radi stihijno od godine do godine.

Stručnjak Instituta za poljoprivredu u Zrenjaninu dr Milica Milovac navodi da je pšenica  dobro rodila i da imamo relativno visok prinos. U ovom regionu hlebno zrno se nalazi na oko 40.000 hektara

Direktor Zemljoradničke zadruge u Ečki Marija Rončev dodaje da im dobar rod zadaje i brigu. Ova zadruga je organizovala proizvodnju na 930 hektara, od čega se pšenica nalazi na 268 hektara. Postignut je prosečan prinos od čak 6,8 tona hlebnog zrna po hektaru. To raduje, ali i brine jer, ne znamo zašto smo radili i po kojoj ceni će se ona prodati. Hoće li biti gubitka ili profita.

Sa ovom žetvom obavljaju se i pripreme za jesenu jestvu. Cilj je da se pšenica seje na 650.000 hektara uz upotrebu kvalitetnog semena. Novosadski Institut za ratarstvo će ponuditi oko 110.000 tona kvalitetngo semena. Procena je da će kilogram kvalitetnog sortnog semena koštati kao dva kilograma merkantilne pšenice.

Direktor Produktne berze u Novom Sadu Žarko Galetin ističe da će dobar rod pšenice u svetu od oko 650 miliona tona (što je za 60 miliona tona više nego prošle godine) uticati i na nivo cena pšenice kod nas, tako da one  najverovatnije neće dostizati prošlogodišnje maksimume od 23 i više  dinara za kilogram. Trenutno je cena pšenice kod suseda jeftinija nego ovde. Ali, u susednoj Hrvatskoj onaj ko seje pšenicu po hektaru od države se stimuliše sa 300, a u Mađarskoj sa 200 evra po hektaru. Kod nas toga nema.

Rod za radost i brigu

Prosečni priosi za sada u Vojvodini su pet, a u Srbiji bez pokrajina 4,3 tone po hektaru. Uz ovakav prinos samo cena od 20 dinara donosi profit

Pšenica je ove godine iznenadila i proizvođače i kupce sa visokim i kvilitetnim rodom Žetva je ušla već u završnu fazu i sa svakim danom se povećava rod i prinosi. Ali, kod nas su brige kad imamo nedovoljan rod, ali još veće kada je on visok, kao što je to sad slučaj, pa iznenadi i same proizvođače. Svakodnevno je u žetvi oko 20.000 kombajna, više stotina hiljada traktora i žetelaca koji sakupljaju hlebno zrno sa 484.000 hektara. Prosečni prinosi sad prelaze i četiri tone po hektaru, pa optimisti procenjuju rod na oko dva miliona tona zrna, istaknuto je na Danu žetve u Zrenjaninu i okolini. Žeteoci su i nezadovoljni jer ne znaju po kojoj ceni će prodati svoj proizvod. Ističu da bi zarada bila tek kada  bi kilogram zrna bio plaćan oko 20 dinara, a sve ispod im donosi gubitak umesto profita. Preporuka ratarima je da žito predaju na čuvanje, a da o ceni razgovaraju kasnije. Nekada se vodilo računa samo o visokom prinosu, ali danas, se sve gleda kroz profit. Ovakav rod pšenice biće dovoljan da podmiri domaće potrebe, zatim za semensku proizvodnju,. zalihe i rezerve i za izvoz će preostati od 100.000 do 150.000 tona.

Istaknuti stručnjak dr Miroslav Malešević iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo ističe da nauka nije iznenađena ovim visokim prinosima na malim setvenim površinama. Prosečni prinosi u Vojvodini sad su oko pet tona po hektaru, dok je to u Srbiji bez pokrajina oko 4,3 tone po hektaru.  Po njegovim rečima, prinosi su takvi jer smo imali dobru godinu. Pšenica bi bila i bolja da nije bilo toplotnog udara krajem maja ove godine. Najveći problem je što srpski agrar nema strategiju koja će da važi dve, tri pa i više decenija, već se sve radi stihijno od godine do godine.

Stručnjak Instituta za poljoprivredu u Zrenjaninu dr Milica Milovac navodi da je pšenica  dobro rodila i da imamo relativno visok prinos. U ovom regionu hlebno zrno se nalazi na oko 40.000 hektara

Direktor Zemljoradničke zadruge u Ečki Marija Rončev dodaje da im dobar rod zadaje i brigu. Ova zadruga je organizovala proizvodnju na 930 hektara, od čega se pšenica nalazi na 268 hektara. Postignut je prosečan prinos od čak 6,8 tona hlebnog zrna po hektaru. To raduje, ali i brine jer, ne znamo zašto smo radili i po kojoj ceni će se ona prodati. Hoće li biti gubitka ili profita.

Sa ovom žetvom obavljaju se i pripreme za jesenu jestvu. Cilj je da se pšenica seje na 650.000 hektara uz upotrebu kvalitetnog semena. Novosadski Institut za ratarstvo će ponuditi oko 110.000 tona kvalitetngo semena. Procena je da će kilogram kvalitetnog sortnog semena koštati kao dva kilograma merkantilne pšenice.

Direktor Produktne berze u Novom Sadu Žarko Galetin ističe da će dobar rod pšenice u svetu od oko 650 miliona tona (što je za 60 miliona tona više nego prošle godine) uticati i na nivo cena pšenice kod nas, tako da one  najverovatnije neće dostizati prošlogodišnje maksimume od 23 i više  dinara za kilogram. Trenutno je cena pšenice kod suseda jeftinija nego ovde. Ali, u susednoj Hrvatskoj onaj ko seje pšenicu po hektaru od države se stimuliše sa 300, a u Mađarskoj sa 200 evra po hektaru. Kod nas toga nema.

Grčka i Srbija oduvek su prijateljske zemlje sa veoma razgranatim oblicima saradnje. Ona bi mogla da bude još bolja, naročito kada je reč o našem izvozu. Pokazali su to i razgovori predstavnika Privredne komore Srbije i privredne delegacije grčke prefekture Tesprotia u oblasti Epir, čiji je glavni grad velika luka Igumenica. Grčka delegacija privrednika, koju je predvodio Aleksandros Pasos, predsednik Privredne komore Tesprotia, posetila je Pančevo i okolinu, pre svega ribnjake u Barandi i Opovu.

- Veliki smo proizvođači ribe, maslinovog ulja, mlečnih proizvoda i poznatog grčkog sira „feta“, zatim  južnog voća, građevinskog materijala, a imamo kompanije koje proizvode solarne  bojlere i radionicu crkvenih zvona. O morskom turizmu ne treba da vam govorim jer smo na morskoj obali, ali imamo mi i planinski turizam jer je naše kopneno područje planinsko – obavestio je svoje domaćine Aleksandros Pasos. – Želim vam da što pre uđete u EU jer će tada postojati niz mogućnosti da više sarađujemo zahvaljujući pre svega posebnim fondovima koji odvajaju novac za saradnju. I ovaj naš dolazak u Srbiju kao i želja za saradnju sa vama potpomognut je određenim sredstvima iz ovih fondova.

Stilianis Liagis, ekonomski predstavnik ambasade Grčke u Srbiji, podsetio je da su brojne grčke banke i kompanije našle interes da investiraju u Srbiji i otvore nova preduzeća. „Ima prostora i za druge ulagače, a naročito su zanimljive šanse koje se pružaju u poljoprivredi“, naglasio je Liagis, dodajući kako između dve zemlje treba da se sklope još neki protokoli o saradnji. On je najavio novu posetu grčkih privrednika u septembru i pozvao zainteresovane poslovne ljude iz Srbije da se, ukoliko im treba neka informacija, slobodno obrate ambasadi.

Milan Prostran, sekretar Udruženja za poljoprivredu  PKS, upoznao je goste sa situacijom u našoj poljoprivredi i izrazio želju da se što više međusobno  sarađuje u ovoj oblasti, a Gordana Hašimbegović, sekretar Udruženja za trgovinu i Udruženja za turizam i ugostiteljstvo, predstavila je mogućnosti Srbije u ovim oblastima. Ljubo Knežević, predsednik Grupacije za industriju građevinskog materijala pozvao je kompanije iz Grčke da ulažu u ovaj sektor, a naročito u stambenu izgradnju, dodajući kako je to grana koja donosi dobru zaradu.

Žetva pšenice u Srbiji na 484.000 hektara se zahuktala, prinosi će biti  u proseku oko 3,75 tona po hektaru pa će se obezbediti dovoljno kvalitetnog hlebnog zrna za stanovništvo, rezerve i za izvoz oko 150.000 tona. Ukupna rod se procenjuje na 1, 85 do 1,95 miliona tona. Najnovije procene su da na zalihama imamo oko 330.000 tona, pa je u silosima ukupno 2,28 miliona tona, što obezbeđuje pogaču od domaćeg žita. Ukupne domaće potrebe su 1,65 miliona tona, a od toga za ishranu treba 1,3 miliona tona, za seme oko 200.000 tona, za stočnu hranu oko 100.000 tona u rasturu će nestati oko 50.000. U žetvi učestvuje oko 25.000 kombajna 400.000 traktora i više desetina hiljada ljudi.

Kvalitet pšenice je iznad očekivanja, vlaga je oko 12 odsto, pa žito neće morati da ide na dodatno sušenje što znatno smanjuje troškove proizvodnje. I dok je na najmanje zasejanim površinama poslednjih decenija ove godine rod iznad očekivanja, seljaci koji imaju pšenicu su ipak nezadovoljni, jer ne znaju da li su radili sa profitom ili sa gubitkom. Naime, oni ističu da i uz visok prinos koji imaju ove godine zarada može da se ostvari samo uz cenu od 20 dinara po kigramu zrna plus PDV.  Ovakva cena garantuje i stabilnu cenu hleba na sadašnjem nivou. Ovo je između ostalog istaknuto u razgovoru sa novinarima na žetveneom karavanu u Kikindi i Somboru koji su organizovali Privredna komora Vojvodine, Zadružni savez Vojvodine i novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo.

Potpredsednik Privredne komore Srbije dr Stojan Jevtić je istakao da je ovogodišnja žetva više dar vremena jer imamo bogat rod na malim površinama. On ističe da se u buduće pšenica u Srbiji mora sejati na 650.000 do 700.000 hektara i da ćemo tako svake godine imati dovoljno pšenice za sebe i izvoz od oko milion tona zrna. On je još istakao da proizvođači pšenice u okolnim zemljama s kojima se mi poredimo imaju znatno veće podsticaje nego naši seljaci. U Hrvatskoj i Mađarskoj setva pšenice se stimuliše po 300, odnosno 200 evra po hektaru.

Direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu dr Petar Sekulić navodi da ova će ova ustanova za predstojeću setvu obezbeidti 110.000 tona kvalitetnog semena, ali da je Srbiji uz povećanu setvu za visoke prinose potrebno oko 200.000 tona godišnje. Imamo kvalitetne sorte pšenice, navodi akademik dr Srbislav Denčić, i ističe da su naše sorte u Grčkoj pod sistemima za navodnjavanje postigle rekordan prinos od 14,3 tone po hektaru.

Sa žetvom koja je u punom jeku mi počinjemo i jesenju setvu, odnosno obezbeđujemo hleb za narednu godinu, dodaje predsednik Privredne komore Vojvodine Nikola Stojšić. Pšenica mora biti naša strateška roba u programima svih narednih vlada.

Put Srbije ka Evropskoj uniji je trasiran i on nema alternativu. Na tom putu cilj je da se srpska ekonomija prilagodi zahtevima te velike porodice i da bude konkurentna. Da bi se to ostvarilo predstoji još puno rada i prepreka, pa na makro i mikro nivou uvek moramo da znamo šta sve moramo činiti i koliko nas to košta. Uz sve to moramo se pripremati za te velike promene i izazove. Moramo biti i svesni da nas čeka oštra utakmica na svim tržištima. Da bi uspeli, potrebna su nam i nova znanja, novi proizvodi i ponašanja. Ovo je između ostalog istakla Radmila Milivojević, Koordinator Biroa za saradnju sa EU u Privrednoj komori Srbije (PKS) na sednici Odbora Udruženja za metalnu i elektroindustriju PKS.

Učestvujući u raspravi Miljko Kokić iz kragujevačke ,,Zastave'' je naglasio da mi još uvek nemamo dovoljno proizvoda za izvoz koji se rade po regulativama EU i koji su konkurentni na ovom tržištu. Po dostignutim rezultatima poslovanja mi smo tek na polovini industrijske proizvodnje koju smo imali 1989. godine, naglasio je Kokić. Prema mišljenju direktora ,,Metalca'' u Gornjem Milanovcu Petrašina Jakovljevića nas očekuje dug i težak put do članstva u EU. On je posebno ukazao da skoro sve zemlje štite svoje proizvode necarinskim merama, pa tako oni postaju konkurentniji. Predsednik Odbora Udruženja za metalsku i elektroindustriju PKS Milorad Marković je naglasio da se uzroci u nezadovoljavajućim rezultatima poslovanja privrede nalaze u tome što još uvek nad njom vlada politika, umesto da je obrnuto. Učestvujući u raspravi v.d. sekretara Udruženja za metalsku i elektroindustriju PKS Miomir Todorović je ukazao da stvaranje klastera nije pomodarstvo već neophodnost u srpskoj privredi.

U izveštaju o poslovanju metalske i elektro industrije Srbije istaknuto je da je fizički obim proizvodnje za prva četiri meseca 2008. godine manji za 0,15 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Posebno je istaknuto da u ovoj grani postoje niske direktne investicije u proizvodnom sektoru i megalomanska ulaganja u trgovinske lance.

Nedavno osnovano Predstavništvo PKS u Parizu ima za cilj pospešivanje bilateralne saradnje Francuske i Srbije, povezivanje srpskih i francuskih privrednika, jačanje izvoznih aktivnosti, kao i privlačenje francuskih investicija u Srbiju. Promovisaćemo privredu Srbije, njen poslovni ambijent i investicione pogodnosti, a pružaćemo i kompletnu logističku podršku srpskim privrednicima koji su zainteresovani za poslovanje na tržištu Francuske, rekla je u Privrednoj komori Srbije direktor Predstavništva PKS u Parizu Vesna Pakaj. Ona je, tokom razmatranja mogućnosti nastupa na tržištu Francuske u razgovoru sa srpskim privredncima, naglasila da francuzi veoma malo poznaju Srbiju, jer su tradicionalno upućeni na saradnju sa državama severne Afrike, jer na tom području nemaju jezičku barujeru. Ipak, kako je rekla Pakaj, oni su u poslednje vreme zainteresovani i za saradnju sa zemljama jugoistočne Evrope.

Francuska će u narednih šest meseci predsedavati Evropskom unijom, a Srbija će, kako je najavljeno, biti u tom periodu jedna od ključnih tema. Nadam da će Srbija krajem godine, kao što je i predviđeno, postati kandidat za ulazak u EU, poručila je Pakaj.

Francuska je jedan od značajnijih privrednih partnera Srbije i nalazi se u grupi od deset zemalja sa kojima Srbija ostvaruje najveće vrednosti robne razmene, pri čemu Srbija beleži deficit u razmeni sa ovom zemljom. Ukupna vrednost izvoza Srbije u Francusku u 2007. godini iznosila je 286,3 miliona dolara, dok je uvoz iz Francuske u istom periodu iznosio 570 miliona dolara. Što se tiče strukture robne razmene iz Srbije se najviše izvozi gvožđe i čelik, proizvodi od kaučuka, voće i povrće, proizvodi od matala, dok naša zemlja najviše uvozi drumska vozila, industrijske mašine, medicinska i farmaceutske proizvode. Kako je istaknuto na sastanku, JAT je jedino preduzeće sa srpskim kapitalom u ovoj zemlji.

Inače, Francuska je šesta ekonomska sila u svetu, a prva u oblasti izvoza prehrambenih proizvoda i elekrtične energije. Ova zapadnoevropska zemlja je vodeći poljoprivredni proizvođač u Evropskoj uniji. Francuska je najatraktivnija investiciona lokacija u svetu, u koju najviše investiraju SAD. Samo tokom 2006. godine u ovu zemlju uloženo je 64, 6 milijardi evra, dok je Francuska u druge zemlje investirala 91,7 milijardi evra. Kada su u pitanju investicije u našoj zemlji, Francuska se nalazi na sedmom mestu. U Srbiji posluje više od 50 francuskih privrednih društava i to kroz direktne investicije, predstavništva, robnu razmenu. Francuska je finansijski podržala i naše državne institucije, jer je više od 30 miliona evra investirala u projekte, pre svega,  u reformi školstva i reorganizaciji javne administracije.

Hemijski lizing je način koji omogućava da se opasne hemikalije koje se koriste u proizvodnji zamene manje opasnim ili sasvim bezopasnim, da se njihova upotreba smanji, a da pri tom proizvođači i korisnici ostvare veće profite. Istovremeno, životna sredina mnogo više je zaštićena jer su zagađenja manja nego u klasičnom korišćenju hemijskih supstanci.

Govoreći o tome na skupu u Privrednoj komori Srbije, koji je organizovalo više udruženja i odbora PKS, Centar za čistiju proizvodnju i Ministarstvo zaštite životne sredine, predstavnik UNIDO (Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj) Rajhard Joas, naglasio je da na hemijski lizing kompanije dobrovoljno pristaju, ali su svi pilot programi, koji su do sada urađeni (u Austriji, Rusiji, Nemačkoj, Meksiku i Egiptu) pokazali dobre rezultate. Srbija je pobedila na konkursu, koji je UNIDO raspisao za sprovođenje ovog modela, pa će njegova primena uskoro početi i u odabranim kompanijama u Srbiji.

- Ovaj model tera proizvođače i potrošače hemikalija da sarađuju i to je „dobitna kombinacija“, jer se profiti tih kompanija povećavaju, a čovekova okolina štiti više nego ranije.

Primena ovog modela počela je pre pet godine u Austriji i Nemačkoj, a u sve je uključen i UNIDO koji obezbeđuje sredstva za razvoj modela u zemljama u tranziciji i razvoju. Kako je hemijska industrija jedan od najvećih zagađivača čitave planete, pre šest godina je u Johanesburgu usvojena deklaracija po kojoj do 2020. godine hemijske supstance treba da se proizvode i koriste na način kojim se nepovoljni uticaji svode na minimum.

Očuvanje i zaštita životne okoline, uz klasičan i zakonski način, od prošle godine sprovodi se u Srbiji posebnim programima preko Centra za čistiju proizvodnju sa Metalurškog fakulteta. To podrazumeva racionalniju upotrebu sirovina, vode i energije, kao i zamenu opasnih hemikalija sa ekološki prihvatljivijim, kao i smanjenje toksičnosti otpada u vodi, vazduhu i zemljištu. U Srbiji se pilot projekat sprovodi od 2005. godine i to u devet fabrika, među kojima su Duga ad, Rafinerija ulja Beograd, Galenika fitofarmacija, DCP Hemigal, Fabrika kartona Umka, Hemovet, a postignuti rezultati su bolji od očekivanih.

- Donacije za program dobili smo od vlada Austrije i Slovenije. Model treba da primenimo u 50 kompanija i dobijemo najmanje 50 stručnjaka koji će raditi na njegovom sprovođenju  –  rekao je Branko Dunjić, direktor Centra za čistiju proizvodnju u Srbiji. – Pilot programi u kompanijama pokazali su višestruke koristi: investirani novac vraća se za godinu dana, štedi se energija, voda i sirovine, dobija se čista životna okolina, a kod ovih kompanija ostvaren je i profit. Sve skupa uloženo je 600.000 evra, a samo uštede na vodi, energiji i sirovinama iznose 800.000 evra.

Dunjić ističe dobar odziv i veliku zainteresovanost preduzeća za ovaj program i najavljuje da će Centar pomagati za dobijanje integrisanih dozvola, zatim sprovođenje programa korporativne društvene odgovornosti, upravljanja otpadom i drugim programima.

Na osnovu zaključka godišnje konferencije posvećene primeni Evropske povelje o malim preduzećima, održane početkon juna u Sloveniji, Evropska komisija je okončala usaglašavanje tekst Zakona o malom biznisu (Small Business Act).  Ginter Ferhojgen, direktor Direktorata za industriju i preduzeća pri Evropskoj komisiji, koji je istovremeno i potpredsednik Evropske komisije, usvajanje ovog Zakona u Evropskom parlamentu očekuje na jesen.

Dokument je dugo pripreman na nivou država članica EU. Izvršena je opsežna analiza i omogućena ''on line'' participacija svim zainteresovanim učesnicima u procesu. Zakon se očekuje sa nestrpljenjem jer u EU-27 posluje više od 23 miliona malih i srednji preduzeća, što predstvalja 99 oddsto evropskih kompanija sa oko 80 miliona zaposlenih. S druge strane, tek 41 000 kompanija u EU može se smatrati velikim. U proteklih nekoliko godina, sektor malih i srednjih preduzeća (MSPP) kreirao je 80 odsto radnih mesta.

Zbog toga EU je odlučila na hitno donošenje zakona o malom biznisu, u okviru koga će se sprovoditi mere u cilju smanjenja troškova, birokratskih procedura, smanjenje poreskih opterećenja i dr. u MSPP sektoru.  Zakon će imati veliki uticaj na nacionalna zakonodavstva u ovoj oblasti i postaće okvir za ostvarivanje ciljeva Lisabonske strategije, kako bi preduzeća iz EU postala vodeći činilac na globalnoj ekonomskoj sceni ispred SAD, Kine, Japana i Indije.

Pre donošenja Zakona, identiikovano je pet najvećih problema u MSPP sektoru u EU: složene administrativne i zakonske procedure, pristup finansiranju, visoki porezi, nedostatak potrebnih veština i proces javnih nabavki. Da bi se ljudi hrabrili da se upuste u privatno preduzetništvo,  pomoglo povezivanje preduzeća u zemljama članicama, olakšao pristup finansijskim sredstvima, edukaciji, informacijama o tržišnim prilikama, naučno-tehničkim pronalascima, Zakon je uspostavio važećih 10 principa u radu MSPP sektora na EU i nacionalnom nivou. Uspostavljeni su mehanizmi za smanjenje administrativnih prepreka za 25 odsto do 2012, vreme za registraciju novog preduzeća ograničeno na sedam dana, dobijanje dozvola i saglasnosti na mesec dana uz obavezni ''one-stop-shop'' koji bi pomagao početnicima u biznisu.

Srbija je od 2003. pristupila procesu izveštavanja po Evropskoj povelji o malim preduzećima i u većini aspekata MSPP sektor je saglasan sa evropskim principima. Srbija, kao zemlja budući kandidat za člansnstvo u EU, u budućim strateškim dokumentima mora da uzme u obzir odrednice Zakona o malom biznisu, jednog od ključnih dokumenata koji je Evropska komisija donela u svom mandatu.

Za prvih pet meseci 2008. godine iz Srbije je izvezeno poljoprivredno-prehrambenih proivzvoda u vrednosti 709,6 miliona dolara, dok je istovremeno uvezeno hrane za 635,9 miliona dolara pa je ostvaren trgovinski suficit sa svetom od 73,7 miliona dolara. Za prvih pet meseci ove godine izvoz hrane je porastao za 27,3 odsto,  a uvoz za 15,6 odsto, izjavio je saradnik-istraživač u Centru za naučno-istraživački rad Privredne komore Srbije Vojislav Stanković.

Najvažniji proizvodi agrarnog porekla u izvozu u tom periodu su: šećer od šećerne repe rafinirani u vrednosti od 52,3 miliona dolara (nalazi se na devetom mestu među 100 rangiranih proizvoda domaće privrede po ostvarenoj vrednosti izvoza). Odmah iza njega sledi malina ,,Rolend'', zamrznuta, bez dodatka šećera u vrednosti od 32,1 miliona dolara, pa brašno od obične pšenice u vrednosti od 23,3 miliona dolara, prekrupa i griz od kukuruza u vrednosti od 22,3 miliona dolara, ulje od soje sirovo u vrednosti od 21,7 miliona dolara i pivo dobijeno od slada u bocama u vrednosti od 21,5 miliona dolara. Posmatrano po odsecima SMTK robna grupa proizvođača voća i povrća, sa ostvarenim izvozom u vrednosti od 154,8 milioan dolraa i sa učešćem od 3,4 odsto u ukupnom robnom izvozu na sedmom mestu je među svim odsecima SMTK domaće robne privrede.

Na uvoznoj strani, među agrarnim proizvodim, dominira tradicionalno grupa ,,nekonkurentnih'' proizvoda-sirova kafa (37,1 miliona dolara), banane sveže i ostale (31,8 miliona dolara) i pomorandže slatke i sveže (20,6 miliona dolara).

Povoljni rezultati poljoprivrede Srbije u spoljnotrgovinskoj razmeni, ostvareni su zahvaljujući pogodnostima koje ona ima u preferencijalnom statusu na tržištu EU, zatim ostvarenoj liberalizaciji u razmeni sa zemljama zapadnog Balkana (CEFTA) i konjukturi, koja se i dalje održava na svetskom tržištu.

U poljoprivrednoj proizvodnji ove godine na 464.000 hetkara proizvešće se 1.848.000 pšenice što je za 0,8 odsto manje nego prošle godine, ali i za 13,1 odsto više u odnosu na desetogodišnji prosek Srbije. Ovakav rod sa prenetim zalihama trebao bi da bude dovoljan za domaću potrošnju koja se procenjuje na 1,8 miliona tona.

Kvalitet ovogodišnjeg roda pšenice ocenjuje se kao dobar. Inače, potrebe domaćeg tržišta za hlebnim zrnom  kao i obavezne prelazne zalihe se procenjuju na 1,5 miliona tona, a semenska proizvodnja (za dalju reprodukciju) se procenjuje na 200.000 tona. Po rečima saradnika u Centru za Naučno-istraživački rad Privredne komore Srbije Vojislava Stankovića tržišni višak pšenice, namenjen izvozu, pod uslovom da prošlogodišnje zalihe prelaze 200.000 tona, procenjuje se na oko 300.000 tona hlebnog zrna.

Kada je reč o ostalim proizvodnjama u Srbiji, treba reći da je procena Republičkog zavoda za statistiku da je u proizvodnji voća ostvareno značajno smanjenje u odnosu za prošlu godinu. Manji rod trešanja je za 6,1 odsto, višanja za 17,3 odsto, malina za 0,9 odsto i kajsija za 27,3 odsto.

Posmatrano u odnosu na prošlu godinu, prema rezultatima prolećne setve u 2008. godini, koja je obavljena na preko 2,5 miliona hektara, zasejane su veće površine pod kukuruzom za 4,2 odsto, suncokretom za 20,4 odsto, dok su manje setvene povšrine pod sojom za 1,5 odsto i šećernom repom za 38,.4 odsto. Posmatrano u odnosu na desetogodišnji prosek manje je zasejano suncokreta za 10,4 odsto, a više kukuruza za 3,4 odsto, šećerne repe za 33,1 odsto i soje za 22,1 odsto.