Metals banka,   Novi Sad biće četvrta listirana kompanija na Beogradskoj berzi, posle kompanije Tigar [TIGR], Energoprojekt [ENHL] i Sojaprotein [SJPT]. Prema podacime Centralnog registra za hartije od vrednosti, najveći akcionar Metals banke je osiguravajuća kuća DDOR Novi Sad, sa 15,16 odsto kapitala i slovenačka osiguravajuća kuća Triglav, sa pet odsto akcija.

Akcijama Metals banke na A-listingu trgovaće se počev od 26. avgusta 2008. godine, a indikativna cena za prvo trgovanje na berzanskom tržištu određuje se u visini cena akcija na zatvaranju utvrđene na pojedinačnom berzanskom sastanku u okviru vanberzanskog tržišta prethodnog dana.

Akcije Metals banke su u trgovanje na Berzi uključene u 20. decembra 2006. godine, a 25. decembra metod trgovanja promenjen je u kontinuirani.

Najviša cena akcija Metals banke od 68.979 dinara postignuta je u aprilu 2007. godine.

Obavezno osiguranje vozila će od 11. avgusta biti skuplje 10%. U osiguravajućim društvima kažu da je prvobitni predlog bio da osiguranje poskupi 20%, ali da je u dogovoru sa Narodnom bankom Srbije dogovoreno da se ono prepolovi. Predviđeno je da se posle devet meseci razmatra mogućnost novog poskupljenja.

- Za svaku vrstu osiguranja postoji odgovarajući tarifni sistem, a njime je predviđen odnos premija i štete. Ukoliko šteta prevazilazi premiju, stvaraju se uslovi za povećanje premije, kako se ne bi ugrozio rad osiguravajućih društava - objašnjava Milomir Milivojević, izvršni direktor ''Takovo osiguranja''.

Ceo tarifni sistem, inače, ima takozvani bonus i malus, pri čemu oni koji nemaju prekršaje mogu da ostvare popust, odnosno bonus do 30%, dok malus predstavlja kaznu za jedan ili više prekršaja, pa se predviđa povećanje premije.

Očekuje se, da sa donosenjem I primenom novog zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju promeni i  dosadsnja praksa masovnog odibravanja bonusa I da samo oni koji prave manje prekršaja plaćaju manje.

Inace, osiguranje od dgovornosti  zbog upotrebe motornih vozila sa ucesćem od 26,1 odsto u ukupnoj premiji na godišnjem nivou u 2007. godini, zauzima drugo mesto u obuhvatu ukupne premije osiguranja u Srbiji.

Narodna banka Srbije je danas na međubankarskom deviznom tržištu kupila tri miliona evra kako bi sprečila značajniju dnevnu apresijaciju dinara u odnosu na evro.

Narodna banka Srbije će i nadalje pažljivo pratiti kretanja na deviznom tržištu i biće spremna da reaguje u slučaju preteranih dnevnih oscilacija kursa.

Monetarni odbor Narodne banke Srbije je, nakon razmatranja aktuelnih ekonomskih kretanja, odlučio da referentnu kamatnu stopu zadrži na dosadašnjem nivou od 15,75 odsto.

Monetarni odbor procenjuje da će, posle rekordno visoke inflacije u drugom tromesečju ove godine, efekat restriktivne monetarne politike, koja se odrazila i na jačanje dinara, biti niža stopa inflacije već u julu. Smanjenju inflacije u narednom periodu doprineće i pad svetskih cena nafte, kao i značajno smanjenje cena poljoprivrednih proizvoda, zbog čega Monetarni odbor nije povećao restriktivnost monetarne politike iako su inflatorna očekivanja i dalje visoka.

Narodna banka Srbije smatra da je u situaciji kada ključni eksterni faktori počinju da doprinose stabilizaciji cena od izuzetne važnosti da fiskalna politika ne utiče na rast agregatne tražnje i da budžet ostane u neizmenjenim, prvobitno planiranim okvirima za ovu godinu.

Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić preporučio je da Vlada Srbije pažljivo proceni kad će se i po kojim uslovima zaduživati u inostranstvu.

Vlada ima značajno suženiji prostor sa stanovišta raspoloživih finansijskih sredstava jer je proteklih godinu dana višak privatizacionih prihoda potrošen na ispunjavanje očekivanja o boljem životu'', rekao je Jelašić.

Povodom najave da će se novac za finansiranje krupnih infrastrukturnih projekata obezbediti prodajom državnih obveznica emitovanih u evrima, guverner je naglasio da trenutno stanje na međunarodnom finansijskom tržištu nije povoljno za prodaju takvih hartija od vrednosti. ''Nemogućnost da koncesionar obezbedi finansije za gradnju autoputa Horgoš-Požega, ili austrijski A-Tek za kupovinu Rudarsko-topioničarskog basena Bor, pokazuje da se međunarodno finansijsko tržište znatno suzilo, a istovremeno su marže povećane, što smanjuje apetite za hartijama od vrednosti i iz Srbije'', ocenio je guverner.

On je dodao da uvek postoji mogućnost za zaduživanje na inostranom finansijskom tržištu, ali je pitanje u kom obimu i po kojoj kamatnoj stopi. ''Treba biti svestan činjenice da uslovi po kojima se Telekom Srbija zadužio kad je kupovao Telekom u Republici Srpskoj danas deluju kao lepa bajka i da se sada po tim uslovima ne mogu zadužiti ni nove članice Evropske unije, kao što su Rumunija i Bugarska'', rekao je Jelašić.

Prema njegovim rečima, priliv stranih investicija u Srbiju u velikoj meri će zavisiti od planova privatizacije. ''Ako bi država, pored privlačenja novih grinfild investicija, ubrzala restrikturiranje velikih javnih preduzeća, poput Telekoma ili EPS-a, postoji mogućnost da se ostvari plan da godišnji priliv stranih investicija bude od tri do pet milijardi evra'', rekao je Jelašić.

On je naglasio da bi taj novac trebalo da se iskoristi za prevremenu otplatu inostanog duga, reformu penzijskog sistema i infrastrukturne projekte. ''Ne bi smela da se ponovi situacija da se povećnim prilivom stranih investicija pravdaju veći rashodi budžeta'', upozorio je guverner.

Vrednost ugovora o finansijskom lizingu u Srbiji trenutno iznosi više od 2,6 milijardi evra, saopštila je juče Agencija za privredne registre (APR) U prvih šest meseci ove godine sklopljeno je 6.345 novih lizing ugovora, što je 30 odsto manje nego u istom periodu prošle godine - rekla je agenciji Beta registratorka u registru finansijskog lizinga Tanja Vukotić-Marinković. Ona je dodala da je u drugom tromesečju ove godine primećena tendencija porasta broja lizing ugovora.

- Građani Srbije i dalje lizing najviše koriste za nabavku automobila, iako se broj tih ugovora u ukupnom zbiru za prvih šest meseci smanjio na 40 odsto, dok je u isto vreme lane činio 55,4 odsto ugovora o lizingu - navela je Marinkovićeva. Porasla je kupovina aparata za domaćinstvo na lizing. Prema njenim rečima, u prvih šest meseci prošle godine lizing ugovori za nabavku tih aparata činili su 7,6 odsto ukupnog broja ugovora, dok su u isto vreme ove godine oni činili 18,2 procenta.

APR, kako je kazala, dobija da registruje ugovore o finansijskom lizingu od 17 lizing kuća, a 30. juna bilo je aktivno 63.148 ugovora. Najveći broj registrovanih ugovora imaju Hypo–Alpe-Adria lizing, Raiffeisen lizing i VB lizing. Od početka 2005. do polovine ove godine registrovano je ukupno 77.998 ugovora.

Vrednost ugovora o finansijskom lizingu u Srbiji trenutno iznosi više od 2,6 milijardi evra, saopštila je juče Agencija za privredne registre (APR) U prvih šest meseci ove godine sklopljeno je 6.345 novih lizing ugovora, što je 30 odsto manje nego u istom periodu prošle godine - rekla je agenciji Beta registratorka u registru finansijskog lizinga Tanja Vukotić-Marinković. Ona je dodala da je u drugom tromesečju ove godine primećena tendencija porasta broja lizing ugovora.

- Građani Srbije i dalje lizing najviše koriste za nabavku automobila, iako se broj tih ugovora u ukupnom zbiru za prvih šest meseci smanjio na 40 odsto, dok je u isto vreme lane činio 55,4 odsto ugovora o lizingu - navela je Marinkovićeva. Porasla je kupovina aparata za domaćinstvo na lizing. Prema njenim rečima, u prvih šest meseci prošle godine lizing ugovori za nabavku tih aparata činili su 7,6 odsto ukupnog broja ugovora, dok su u isto vreme ove godine oni činili 18,2 procenta.

APR, kako je kazala, dobija da registruje ugovore o finansijskom lizingu od 17 lizing kuća, a 30. juna bilo je aktivno 63.148 ugovora. Najveći broj registrovanih ugovora imaju Hypo–Alpe-Adria lizing, Raiffeisen lizing i VB lizing. Od početka 2005. do polovine ove godine registrovano je ukupno 77.998 ugovora.

Vrednost prometa ostvarenog na Beogradskoj berzi u prvoj polovini ove godine upola je manja u odnosu na isti period prošle godine, a loš rezultat logična je posledica korekcije prošlogodišnjeg visokog rasta cena akcija, koji nije bio u potpunosti zasnovan na ekonomskim pokazateljima zemlje, krize na međunarodnom tržištu, ali i političke nestabilnosti u Srbiji odnosno proglašenja nezavisnosti Kosova, pada vlade i izbora u maju.

Direktor Beogradske berze Gordana Dostanić izjavila je juče na konferenciji za novinare da je ukupni promet za poslednjih šest meseci iznosio 47,1 milijardi dinara ili nešto više od 575 miliona evra što predstavlja smanjenje od 52 odsto u odnosu na period januar-jun 2007. godine. Taj promet ostvaren je kroz 68,8 hiljada transakcija odnosno 60 odsto manje nego u istom periodu prošle godine. Najviša mesečna vrednost prometa ostvarena je u aprilu (više od 12 milijardi dinara), a najmanja u martu (4,5 milijardi).

- Oba indeksa Beogradske berze zabeležila su pad u ovoj godini. Indeks najlikvidnijih hartija BELEX15 ostvario je pad vrednosti od 23,08 odsto, a opšti indeks BELEXLINE 19,28 odsto. U poređenju sa indeksima ostalih berzi u regionu to je najniži pad. Primera radi, slovenački indeks SBI20 izgubio je 30,71 odsto na vrednosti, a indeks Zagrebačke berze CROBEX 31,52 odsto. Učešće stranih investitora u trgovanju bilo je na približno istom nivou. Prosečno dnevno učešće stranih investitora u ukupnom trgovanju iznosilo je 53,1 odsto i bilo je znatno izraženije u trgovanju akcijama u odnosu na obveznice - rekla je Dostanić.

Komentarišući negativna kretanja na berzama u regionu Dostanić je istakla da ni u jednoj od zemalja ekonomski pokazatelji nisu bili podloga za snažan rast cena akcija prošle godine zbog čega je bilo logično da dođe do pada
- Nepovoljna okolnost bila su i dešavanja na inostranim tržištima. Nismo uporedivi s tim tržištima, ali su nam zajednički pojedini globalni investitori preko kojih se kriza prenosi i kod nas. Da bi ti investitori ''ispeglali'' gubitke na drugim tržištima uzdržali su se od ulaska na manja tržišta što je uticalo da se korekcija cena pretvori u pad. Osim toga, velikim investitorima morate da ponudite hartije koje su im interesantne za trgovanje, kao i veliku kapitalizaciju - rekla je Dostanić.

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je juče da je inflacija zabrinjavajuća i da Vlada Srbije i pre rebalansa ovogodišnjeg budžeta treba da preduzme mere koje bi doprinele smanjenju rasta cena.

Jelašić je upozorio da je na kraju juna bazna inflacija iznosila 10 odsto na međugodišnjem nivou, iako je za ovu godinu planirana u okvirima od tri do šest odsto, dok je ukupna inflacija, predviđena na 6,5 a potom na osam odsto, premašila 12 procenata. Na toliki rast inflacije, u situaciji kad smo imali dvogodišnju pauzu u sprovođenju strukturnih reformi, kako je objasnio, uticalo je povećanje plata, po čemu je Srbija lane bila rekorder, zatim povećanje javne potrošnje koja je u poslednjih nekoliko godina porasla sa 40,4 na 44 odsto bruto domaćeg proizvoda, ali i rast zaduživanja u inostranstvu.

''Za NBS će biti veliki izazov da baznu inflaciju vrati u planirane okvire'', naglasio je guverner i dodao da centralna banka u ostvarivanju tog plana, pored referentne kamatne stope, koja sada iznosi 15,75 odsto, uvek može, po potrebi, da koristi i druge monetarne mere, pre svega iz oblasti supervizije finansijskog sektora. On je dodao da će eventualno preduzimanje restriktivnijih monetarnih mera zavisti od izveštaja o inflaciji na kraju jula, ali da se nada da će fiskalna politika biti u funkciji sprečavanja inflatornih pritisaka i da neće postojati potreba za dodatnom značajnom restriktivnošću monetarne politike.

Bazna inflacija u Srbiji trenutno, na osnovu cena koje se slobodno formiraju, iznosi nešto više od deset posto, ali je sasvim sigurno da će do kraja godine biti znatno niža, verovatno oko planiranih šest i po procenata, rekao je juče guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić. On je tokom posete Regionalnoj privrednoj komori Pančevo, gde je privrednicima južnog Banata govorio o monetarnoj politici i makroekonomskoj situaciji u Srbiji, odbacio spekulacije da je dinar dvostruko precenjen. Jelašić je istakao, kako javlja Tanjug, da se kurs dinara neće menjati u skladu s inflacijom, jer vrednost dinara, prema njegovim rečima, određuju isključivo ponuda i potražnja novca na tržištu.

– Mnogo toga će zavisiti od makroekonomskih mera nove Vlade Srbije. Ako se ubrza proces reformi, smanji javna potrošnja, restrukturiraju velika javna preduzeća i uvede reforma penzijskog sistema, dinar će biti još jači – kaže Jelašić i dodaje da ništa ne doprinosi boljem životu od stabilnih cena.

Govoreći o zaduženosti Srbije, Jelašić je naglasio da državni dug sada iznosi 17,7 milijardi evra, što je 100 miliona evra manje nego prošle godine.

Guverner tvrdi da to nije velika zaduženost. Jelašić se u Pančevu osvrnuo i na predloge ekonomista da bi u Srbiji trebalo uvesti evropsku valutu, odnosno evro umesto dinara. – Nije problem u dinaru, nego u tome kako sprovodimo makroekonomsku politiku. U Crnoj Gori je, na primer, u opticaju evro, a prvih šest meseci tamo je zabeležena inflacija od 9,6 posto, dok je u EU svega 3,7 procenata – tvrdi Jelašić.

Eurobank EFG po bilansnoj aktivi i tržišnom učešću zauzima poziciju među pet najvećih banaka u Srbiji. Banka ima 123 filijale širom Srbije i osam korporativnih poslovnih centara, a u poslednjem izveštaju Narodne banke Srbije, označena je kao finansijska institucija koja je zaposlila najveći broj novih ljudi u prvom tromesečju ove godine - rekao je juče dosadašnji predsednik Izvršnog odbora te banke Stavros Joanu, na konferenciji za novinare na kojoj je najavljen njegov odlazak na dužnost generalnog direktora za bankarske operacije Eurobank EFG u Atini. Po odobrenju NBS, Joanu će ostati u beogradskom menadžmentu, kao član borda banke. Novi predsednik Izvršnog odbora Eurobanke u Srbiji je Filipos Karamanolis.

Prema rečima Stavrosa Joanua, za dve godine, koliko je bio na poziciji predsednika IO, obavljena je uspešna akvizicija Postbanke i Poštanske štedionice, razvijeno je kreditiranje stanovništva, ali i preduzetnika i malih porodičnih firmi, koji tek počinju posao. Jaonu ističe, da je to doprinelo da banka stekne ugled i brojnu klijentelu, počev od velikih srpskih kompanija do onih koji tek počinju posao. - Zadovoljan sam poslovanjem banke u Srbiji, jer je u prvom kvartalu ove godine prihod iznosio 8,7 miliona evra, što je rast od 200 odsto u odnosu na isti period prošle godine, kada smo prihodovali 2,9 miliona evra. Kreditni plasmani su veći za 78 odsto, depoziti za 20 a kapital banke za 50 odsto. Pri tom, poslovna filozofija i strategija banke reflektuje naše osnovne vrednosti, poverenje i sigurnost klijenata, ali i društvenu odgovornost. Verujemo u potencijal lokalnog tržišta, a to potvrđuje i činjenica da je Eurobanka EFG u vrhu liste odgovornih kompanija u Srbiji. Sa investiranih tri miliona evra u obrazovanje, zdravlje, zaštitu životne sredine i podršku invalidima, banka posvećuje posebnu pažnju životu zajednice u kojoj posluje - istakao je odlazeći predsednik IO Eurobank EFG.
Eurobanka EFG je članica grupe evropske bankarske organizacije, koja ima ukupnu aktivu veću od 72,2 milijarde evra, a članica je i EFG grupe, treće najveće bankarske grupe u Švajcarskoj, posle UBS i Credit Svis.

Kompanija ''Dunav osiguranje'' je pripremila novi paket osiguranja za preduzeća koja posluju u okviru trgovinske delatnosti. Ovaj paket, pod nazivom ''Biz partner'', nudi osiguranje objekata, opreme i zaliha od mnogobrojnih rizika kao što su požar, oluja, grom, eksplozija, manifestacije i demonstracije, poplava, izliv vode iz instalacija, udar automobila u objekat, provalna krađa i razbojništvo.

U paket je uključeno i osiguranje staklenih površina (izlozi, vrata, prozori), kao i svetlećih reklama, zatim osiguranje novca u kasama i prilikom transporta do banke, ali i osiguranje zaposlenih od nezgode.

Osnovna razlika između ovog paketa i paketa drugih osiguravajućih kuća je ta što osim osnovnog paketa, klijenti imaju pravo da izaberu još četiri izborna pokrića koja su unapred definisana.

Naime, klijent osim osnovnog paketa može (a i ne mora) da izabere osiguranje robe i u domaćem transportu, osiguranje opšte odgovornosti za štete pričinjene trećim licima, osiguranje uređaja (kase, klima uređaji, rashladne vitrine) kao i osiguranje prekida poslovanja usled požara (naknada poslovnog dobitka i troškova zarade). Ako osiguranik uzme dva ili tri izborna pokrića, onda na ukupnu premiju dobija popust od 5%, a ako uzme sva četiri pokrića dobija popust od 10%.

Na primeru  apoteke koja ima objekat vredan 30.000 EUR, opremu vrednu 5.000 EUR i zalihe vredne 50.000 EUR, premija za osiguranje, uključujući i osiguranje dva zaposlena u toj apoteci od nezgode, iznosi 210 EUR-a, odnosno oko 16.800 dinara. Ovaj paket osiguranja namenjen je malim i srednjim preduzećima trgovinske delatnosti, čija vrednost imovine ne prelazi milion evra.

Referentna kamatna stopa ostaje nepromenjena i iznosi i dalje 15,75 odsto, odlučio je Monetarni odbor nakon razmatranja tekućih ekonomskih kretanja i ostvarivanja projekcije bazne inflacije za ovu godinu.

Ukoliko, međutim, inflatorni pritisci nastave da rastu, a fiskalna politika ne bude dodatno i u dovoljnoj meri restriktivna, NBS će povećati restriktivnost monetarne politike, konstatovao je Monetarni odbor.

Narodna banka Srbije podseća da će banke u Srbiji, počev od  1. jula 2008, primenjivati nove propise Narodne banke koji se, između ostalog, odnose na solventnost i likvidnost banaka i na unapređenje upravljanja rizicima - na identifikaciju, upravljanje i merenje rizika kojima su banke izložene i kojima se izlažu u svom poslovanju, kao i na nadzor banaka nad ovim rizicima. Ovi propisi doneti su u cilju dalje zaštite sredstava deponenata, jačanja i očuvanja poverenja klijenata u banke i jačanja stabilnosti bankarskog sektora i predstavljaju korak napred ka  harmonizaciji naših propisa sa Direktivama EU, Bazelskim Komitetom za superviziju, odnosno međunarodnim principima i praksom.

Novi propisi obuhvataju i Odluku o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih  stavki banke, kojom se utvrđuje način klasifikovanja potraživanja od pravnih i fizičkih lica u kategorije od A do D, zavisno od procene finansijskog stanja, kreditne sposobnosti dužnika, blagovremenosti u izmirivanju obaveza prema banci i kvaliteta sredstava obezbeđenja.

Ovom Odlukom je, između ostalog, izmenjena i dopunjena dosadašnja definicija mesečnih kreditnih obaveza fizičkih lica, koja uključuje i 5% ukupno odobrenih prekoračenja po tekućem računu, za šta su posebno  zainteresovani mediji. To znači da će banke od 1. jula 2008. godine biti u obavezi da prilikom odobravanja kredita građanima i utvrđivanja njihove kreditne sposobnosti u zbir ukupnih  mesečnih obaveza uključuju i 5% ukupno odobrenih prekoračenja po tekućem računu. U slučajevima kada  su ukupne mesečne kreditne obaveze lica  veće  od 30%, odnosno uključujući i obaveze po stambenim kreditima od 50% njihovih redovnih mesečnih primanja, banke će  biti u obavezi da ta potraživanja klasifikuju, saglasno svojim metodologijama i sredstvima obezbeđenja, u kategorije G ili D i, iz sopstvenih sredstava, formiraju rezervaciju u visini od  40% - 100% tih potraživanja.

Iz navedenog se jasno vidi da ovim propisom nije zabranjeno bankama da daju kredite ili odobravaju prekoračenja po tekućim računima i fizičkim licima čije mesečne obaveze prevazilaze pomenute limite, već je propisano da će banke u takvim slučajevima biti u obavezi da iz sopstvenih sredstava formiraju sredstva rezervacije za te dužnike.

Dakle, odluka o tome da li će banka odobravati kredite i pozajmice na tekućim računima i iznad pomenutog limita, uz formiranje propisanih rezervacija u tom slučaju,  na njenom je menadžmentu.  Upravljanje bankom je odgovornost Upravnog i Izvršnog odbora banke - pri čemu je Upravni odbor obavezan da obezbedi da banka posluje u skladu sa propisima i internim aktima same banke, da uspostavi sistem za upravljanje rizicima i nadzor nad tim sistemom i obezbedi da Izvršni odbor  identifikuje rizike kojima je banka izložena i vrši nadzor nad tim rizicima u skladu sa usvojenim procedurama, uz primenu principa usvojenih od strane Upravnog odbora.

Počevši od 1. jula Narodna banka će svakog radnog dana do 18 časova, preko svog veb portala, objavljivati podatak o zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru, koji će se primenjivati od 8 časova narednog radnog dana.

Tada će se, kao i do sada, formirati i objavljivati kursne liste za zvanični srednji kurs dinara i prema drugim valutama.

Narodna banka će svakog radnog dana do 14.00 časova, preko svog veb sajta, objavljivati i podatak o kretanju kursa dinara u toku radnog dana, odnosno indikativni kurs na bazi podataka o obavljenoj trgovini na međubankarskom deviznom tržištu do 12.30 časova.

Obim poslovanja sektora osiguranja u Srbiji, meren bilansnom sumom osiguravajućih društava, u prvom tromesečju ove godine iznosi 72,5 milijardi dinara, što je povećanje od 11,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine, saopštila je Narodna banka Srbije.

U prvom tromesečju 2008. godine u Srbiji je poslovalo 21 društvo za osiguranje od kojih se 18 bavi isključivo poslovima osiguranja, dva samo poslovima reosiguranja i jedno i osiguranjem i reosiguranjem. Broj društava za osiguranje povećan je sa 16 na 21, dok je broj zaposlenih povećan sa 8.146 na 10.264.

Posmatrano prema vlasničkoj strukturi, 14 društava je u većinskom stranom vlasništvu i sedam u domaćem vlasništvu, od kojih je jedno u državno-društvenoj svojini. Privatizacijom jednog od dva najveća učesnika na tržištu, društva za osiguranje u stranom vlasništvu povećala su svoje preovlađujuće učešće u premiji životnih osiguranja na 92,2 odsto, a preuzela su i pretežno učešće u premiji neživotnih osiguranja - 58,7 odsto, ukupnoj imovini 57,8 odsto i broju zaposlenih 70,1 odsto.

Ukupna premija u prvom tromesečju iznosila je 13,6 milijardi dinara, odnosno 165 miliona evra, što je porast od 17,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine. U strukturi premije učešće neživotnih osiguranja iznosilo je 89,7 odsto, dok je učešće životnih osiguranja iznosilo 10,3 odsto. U istom periodu prošle godine učešće neživotnih osiguranja bilo je 92,1 odsto, a životnih 7,9 odsto.

Struktura premije u prvom tromesečju je slična strukturi u prvom tromesečju prošle godine - imovinska osiguranja beleže najveće učešće u ukupnoj premiji od 34,1 odsto, a sledi osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila sa 26,1 odsto, koje je imalo najveće učešće u ukupnoj premiji na godišnjem nivou u 2007.

U prodajnoj mreži, pored društava za osiguranje, učestvuje: 7 banaka koje su dobile dozvolu za obavljanje poslova zastupanja, 57 pravnih lica, 115 fizičkih lica-preduzetnika, jedna turistička agencija, kao i 5.002 fizička lica koja su dobila ovlašćenje za zastupanje odnosno posredovanje.

Mnoge zemlje, a pre svega zemlje Evropske unije, uvele su obavezu da svi građani Srbije starosti od šest meseci do 80 godina, koji putuju u inostranstvo, moraju imati polisu putnog osiguranja.

Zdravlje nema cenu, pogotovo u inostranstvu

Imajući u vidu tu činjenicu, ali i povećanu svest građana o tome da ova vrsta polise garantuje zaštitu od rizika koji realno postoje prilikom boravka u inostranstvu, a to su rizici od zdravstvenih problema, nezgoda i slično, koji se bilo kome mogu dogoditi, tražnja za ovom vrstom osiguranja je sve veća. Polisa putnog osiguranja obezbeđuje pomoć, obično asistentske kompanije, u inostranstvu 24 sata dnevno, odnosno u bilo kom momentu kada je pomoć neophodna, i ona obuhvata zdravstvenu zaštitu, putnu asistenciju i informacije, pravnu asistenciju i novčane pozajmice u slučaju krađe.

Iz osiguravajućih kuća poručuju da zdravlje i bezbednost svakome treba da budu na vrhu liste prioriteta kada planira putovanje. Da bi što više izašli u susret građanima, „Delta Đenerali'' i „Viner štediše'' nedavno uveli su mogućnost ovog osiguranje putem interneta. Tako U „Viner štediše'' osiguranju ističu da je ove godine prodaja ove vrste osiguranja porasla za čak 60 odsto u odnosi na isti period prošle godine. „Takovo osiguranje'' je pre dva meseca tržištu ponudilo ovu vrstu osiguranja i očekuje veliki razvoj tokom cele godine, a ne samo u sezoni.

- Putno osiguranje je u porastu u sezoni proleće-leto, kada se vrši najveći broj rezervacija inostranih aranžmana za odmore, pa smo mi ostvarili najveći obim prodaje polisa upravo po tom osnovu. Međutim, i toku godine, za sve one koji putuju u inostranstvo turistički, poslovno, na školovanje, ekskurziju, rekreaciju i slično, ambasade većine zemalja, a pre svega EU, postavljaju obavezan uslov da imaju polisu putnog osiguranja. Zbog toga tražnja za ovom vrstom osiguranja postoji u toku cele godine - kažu „Takovu''. S obzirom na to da je u toku turistička sezona, „Dunav osiguranje'' je dodatno razvilo ovaj proizvod, tako što je suma osiguranja sa 30.000 evra podignuta na 35.000 evra, kao i da je gornja starosna granica pomerena sa 75 na 80 godina života.

Izvor: Biznis novine

''Uniqa'' osiguranje svim građanima Srbije, putnicima za razne destinacije u Evropi i svetu, nudi zdravstveno osiguranje u inostranstvu koje priznaju strana diplomatska i konzularna predstavništva i prihvaćeno je u celom svetu. ''Uniqa'' polisa zdravstvenog osiguranja u inostranstvu omogućava osiguranicima da se direktno obraćaju zdravstvenim ustanovama i da troškove lečenja u vrednosti do 30.000 EUR snosi ''Uniqa'' osiguranje, navedeno je u saopštenju kompanije.

Zdravstveno osiguranje u inostranstvu odnosi se na sve slučajeve lečenja i pokriva sve eventualne troškove, kao što su troškovi neophodnog lekarskog tretmana za vreme boravka u inostranstvu, troškovi lekova koje propiše lekar, kliničko lečenje zdravstveno priznatim metodama, troškovi prevoza priznatih službi za hitnu pomoć, i druge.

Kako je navedeno u saopštenju, prednost ''Uniqa'' polise zdravstvenog osiguranja jeste mogućnost da se osiguranik, uz ovu polisu, može obratiti bilo kojoj najbližoj zdravstvenoj ustanovi, bez obzira da li je privatna ili državna, gde mu se pruža odgovarajuća zdravstvena usluga, bez prethodnog kontaktiranja ''Uniqa'' Call centra. Takođe, osiguranik ne plaća pruženu medicinsku uslugu, već tu obavezu preuzima ''Uniqa'' direktno.

Ovakva mogućnost postoji za sve destinacije u Evropi i svetu, pogotovo za zemlje koje su veoma aktuelne našim građanima koji putuju. Za individualna putovanja, premija osiguranja za deset dana za Grčku iznosi 780 dinara, a zaTunis i Egipat iznosi 1.040 dinara. Za decu je za Tunis i Egipat potrebno izdvojiti po 680 dinara.

Sa druge strane, ''Uniqa'', porodicama nudi razne mogućnosti ugovaranja polisa u zavisnosti od broja članova. Za porodice, ''Uniqa'' je pripremila tzv. ''Porodični paket'' gde se, na primer, za dvoje odraslih i dvoje dece uplaćuje premija od 2.200 dinara za 10 dana boravka u inostranstvu na istim destinacijama, (Grčka, Tunis, Egipat), a za dvoje odraslih i troje dece premija iznosi 2.600 dinara.

Kada su u pitanju grupna putovanja, za 10 ili više korisnika, za 10 dana boravka u ovim zemljama, premija osiguranja za decu do 18 godina iznosi 400 dinara, a za starije preko 18 iznosi 700 dinara.

U slučaju da osiguranik sam plati troškove zdravstvene usluge (na primer plati lekove propisane od strane lekara), potrebno je da preuzme recept i fiskalni račun od apoteke, ili da od bolnice uzme originalni račun i dijagnozu po kojoj je lečen. Po povratku u Srbiju, potrebno je da osiguranik, u najbližoj ''Uniqa'' poslovnici, podnese zahtev za refundaciju troškova, zajedno sa dokumentacijom preuzetom u inostranstvu i polisom osiguranja. ''Uniqa'' 100% refundira sredstva u roku od 14 dana od datuma dostavljanja kompletne dokumentacije, navedeno je u saopštenju.

Narodna banka Srbije izdala je dozvolu za rad Društvu za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom «Societe Generale Penzije», čiji su osnivači „Societe Generale Banka Srbija“ a.d. Beograd i «SOGECAP, Societe anonyme d’assurance sur la vie et de capitalisation», Pariz.

Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom «Societe Generale Penzije» biće prvo društvo koje će organizovati dva dobrovoljna penzijska fonda, «Societe Generale Štednju» i «Societe Generale Ekvilibrio», koji će se razlikovati po stepenu konzervativnosti ulaganja. «Societe Generale Štednja» će biti okrenuta konzervativnijim, a «Societe Generale Ekvilibrio» umereno konzervativnim investitorima.

Investicijom u osnivanje dobrovoljnih penzijskih fondova, vrednom 1,5 miliona evra, grupa «Societe Generale» jača svoju poziciju na srpskom tržištu na kome je prisutna još od 1977. godine kada je otvorila predstavništvo u Beogradu. U 1991. godini osniva se «Societe Generale Yugoslav Bank», prva banka u zemlji sa većinskim stranim kapitalom. Od tada banka nudi svoje usluge korporativnim klijentima, a od 2001. donosi i stratešku odluku o proširenju svojih aktivnosti na rad sa fizičkim licima. Osnivanjem «SOGELEASE Srbija» ova grupa započinje poslovne aktivnosti u domenu lizing usluga.

Inače, osnivanje «Societe Generale» grupe datira još iz 1864. godine i ona je danas prisutna u 90 zemalja, sa više od 500 filijala širom sveta, 92.000 zaposlenih i preko 15 miliona klijenata.

Izdavanjem ove, devete po redu, dozvole za rad društvu za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima naši građani će dobiti širi spektar mogućnosti za ovaj vid štednje za starost, a takva akumulacija sredstava omogućiće i dalji razvoj finansijskog tržišta u Srbiji.

Narodna banka Srbije izdala je dozvolu za rad i dozvolu za organizovanje i upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom „HYPO“ AD, Društvu za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom iz Beograda, čiji je osnivač „Hypo – Alpe -Adria - Bank“ AD Beograd. Izdavanjem ove, osme po redu, dozvole društvu za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, stvaraju se uslovi za snažniju konkurenciju i povoljnije ulaganje građana u dobrovoljne penzijske fondove.

Reč je o novom učesniku na tržištu dobrovoljnih penzijskih fondova u našoj zemlji, sa značajnim iskustvom u pružanju finansijskih usluga uopšte. Hypo Alpe Adria posluje u Srbiji od kraja 2002. godine, kao deo Hypo Alpe-Adria-Bank International AG Klagenfurt, finansijske ustanove osnovane 1896. godine, koja je prvobitno delovala samo u Austriji. Poslednjih godina Hypo Group Alpe Adria je krenula u prodor na međunarodno tržište, uglavnom jugoistočne Evrope, da bi u 2006. godini imala 1.200.000 klijenata u  dvanaest zemalja.

Na srpsko tržište najpre je ušla lizing kompanija Hypo Alpe-Adria-Leasing d.o.o. Beograd, zatim se lizingu pridružila i Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd koja ima preko 800 zaposlenih i razgranatu poslovnu mrežu sa poslovnicama u skoro svim većim gradovima. U junu 2004. godine počela je da posluje i najmlađa kompanija u sastavu grupe, Hypo Alpe-Adria Securities a.d. Beograd, koja se bavi brokersko-dilerskim poslovima.

Imajući u vidu da postoji veliko interesovanje investitora za ulaganje na tržištu dobrovoljnih penzijskih fondova, u Narodnoj banci Srbije očekuju, da će u najskorije vreme izdati dozvolu za rad još jednoj međunarodnoj finansijskoj grupaciji, što će pospešiti još brži razvoj ovog segmenta finansijskog tržišta, koji ima jaku socijalnu dimenziju.

Hypo Alpe Adria Bank u Srbiji potpisala ugovor s Ministarstvom poljoprivrede Srbije za dugoročno finansiranje poljoprivredne i prehrambene proizvodnje.

Krediti će se odobravati za izgradnju i dogradnju objekata, nabavku opreme i finansiranje poljoprivredne i prehrambene proizvodnje. Za te pozajmice država će davati subvencije vredne 12 do 20 odsto glavnice kredita.

Iznos kredita je od 5.000 do 300.000 evra, s rokom otplate od tri do pet godina i fiksnom godišnjom kamatom od 11,3 odsto, koja se plaća na umanjen deo glavnice.

Odloženi rok vraćanja, odnosno grejs-period, je najmanje godinu dana, a maksimalno dve godine. Otplata kredita je u jednakim tromesečnim, polugodišnjim i godišnjim ratama.

Hypo Bank je sklopila i ugovore o saradnji sa svim značajnijim dobavljačima opreme i mehanizacije za poljoprivredu, čime je poljoprivrednicima omogućeno kreditiranje pod najpovoljnijim uslovima, na rok i do 10 godina, uz period počeka do dve godine.