Specijalizovani sajam primarne prerade drveta se održava svake druge godine i namenjen je isključivo stručnim i poslovnim ljudima. Ove godine zahvaljujući PKS prvi put svoj štand imaju i srpski izvoznici drveta.

Na srpskom štandu svoje proizvode izlažu “Drvopromet Ivanjica”, “Kolarević” – Ćićevac, “Mihas” – Tutin, pilana “Monada” iz Kruševca, “Saga-drvo” iz Beograda i “Zlatić” iz Kraljeva, a tu je još dvadesetak predstavnika firmi koji su u svojstvu posetilaca i koje će iskoristiti sajam da se informišu i pripreme za naredne manifestacije ovog tipa – rekla je  Vera Vidović, direktorka predstavništva Privredne komore Srbije u Austriji. Prvog dana sajma, odmah nakon ceremonije svečanog otvaranja na kojoj su se izlagačima iz dvadeset zemalja sveta obratili guverner pokrajine Koruška Jorg Hajdner, najviši predstavnici austrijske privrede i ministri privrede i rada Martin Bartneštajn i spoljnih poslova Ursula Plasnik, naš štand je na svoj zahtev posetila šefica austrijske diplomatije. Ona je prilikom obilaska štanda u razgovoru sa privrednicima i predstavnicima srpske Privredne komore istakla da je veoma zadovoljna dosadašnjom privrednom saradnjom naših dveju zemalja kao i da ona lično daje svoj maksimum i zalaže se da odnosi Srbije i Austrije u svakom smislu budu bolji, jer kako kaže, uvek se može više i bolje.

 Dragan Velikić, ambasador Srbije u Austriji, objasnio je ministarki Plasnik da je ovaj sajam dvostruko značajan za Srbiju jer ne samo da su srpski izvoznici prvi put dobili šansu da izlažu na ovoj prestižnoj sajamskoj manifestaciji, već je ovo i najveće okupljanje srpske privrede u inostranstvu u 2008. godini.

- Posebno želim da  istaknem da najveće zasluge pripadaju upravo direktorki PKS u Austriji Veri Vidović, koja je od koruških vlasti i menadžmenta klagenfurtskog Sajma uspela da dobije podršku i obezbedi besplatan prostor za naše izlagače – rekao je ambasador Srbije prilikom razgovora sa novinarima na sajmu i dodao da je prisustvo naših firmi ovde vrlo važno jer je to mogućnost da se predstave, ali i da se uporede sa austrijskim, nemačkim i italijanskim firmama i da vide gde su u odnosu na konkurenciju koja nas čeka izlaskom na tržište EU.

Sajam će trajati do nedelje 31. avgusta i predviđa se da će za to vreme štandove u pet hala posetiti više od 500 privrednih delegacija iz svih zemalja Evropske unije.

Srpske privrednike i predstavnike PKS nakon ceremonije svečanog otvaranja pozdravili su i Jorg Hajdner, guverner pokrajine Koruška, kao i ministar privrede i rada Austrije Martin Bartneštajn, koji su se  složili da Srbija i Austrija imaju veoma dobru ekonomsku saradnju koja je u konstantnom razvitku.

Hajdner je rekao da su firme iz Koruške oblasti do sada odlično poslovale sa srpskim preduzećima i da je on spreman da se zalaže da se srpskim izvoznicima omoguće izvesne olakšice u smislu ispunjavanja standarda propisanih od EU jer, kako je rekao, Srbija je pokazala želju da postane partner i saradnik Austrije i treba da joj se to omogući.

Kao partner televizijskog serijala Afirmacija, Privredna komora Srbije pomoći će popularisanju preduzetništva, afirmaciji preduzetničkog duha i biće u prilici da aktivnim i potencijalnim preduzetnicima i širokoj televizijskoj publici predstavi i približi svoje polje rada.

U TV serijalu Afirmacija učestvovaće preduzetnici koji su osnovali svoju firmu između 2001. i 2007. godine, a sada žele da unaprede dosadašnji poslovni život. Serijal, koji realizuje kreativni tim kuće Kompani u saradnji sa stručnim timovima PKS i Agencije za mala i srednja preduzeća, emitovaće se na programu Radio-televizije Srbije od oktobra 2008. do januara 2009.

Šest samostalnih preduzetnika, koji se bave različitim delatnostima proizvodnje i usluga, imaće priliku da predstave sebe i svoje poslovanje, a onaj koji osvoji najviše bodova na kraju će osvojiti vrednu nagradu.

Kamere će beležiti svakodnevni poslovni život izabranih kandidata, njihove najteže i najuspešnije trenutke, rizike i način razmišljanja u izazovnim situacijama, kao i poslovni ambijent u njihovim firmama.

Kandidate će ocenjivati stručni žiri, kao objedinjeno telo čiji članovi su autoriteti u oblasti poslovanja i preduzetništva.

Gledaoci, koji će takođe imati priliku da glasaju, dobiće potrebna znanja o načinima kako da i sami postanu samostalni preduzetnici, koje su zakonitosti i pametne strategije poslovanja, a PKS će pokazati na koji način preduzetnici mogu da iskoriste njene usluge i kapacitete.

U projektu realizacije TV serijala Afirmacija PKS će predstavljati potpredsednik PKS Vidosava Džagić kao član i sekretar Udruženja za mala preduzeća Dejan Trifunović kao zamenik člana Stručnog žirija,

a direktor Centra za marketing, informisanje i promocije Ivan Jakšić i urednik Milan Nedić kao članovi Produkcijskog tima.

Više informacija o serijalu na www.afirmacija.rs i www.kompani.com .

Postojeći vlasnici .yu domena do 10. septembra 2008. godine imaju pravo prednosti pri registraciji istoimenih .rs, koji su za njih bili rezervisani. To pravo ističe 10. septembra 2008. godine u 12 sati posle čega će sve neiskorišćene rezervacije .rs domena biti puštene u slobodan promet 15. septembra 2008. u 12 časova, rekla je v.d direktora Registra nacionalnog Internet domena Srbije (RNIDS) Mirjana Tasić na konferenciji za novinare orgnizovanoj u Komori Srbije.

Ovom prilikom javnost je obaveštena da je produženje registracije korisnika  postojećih .yu domena moguće od 3. novembra ove godine do 2. marta naredne. Posle ovog roka .yu domeni za koje nije izvršeno produženje prestaju da funkcionišu na Internetu. Tasić je istakla da je, po evidenciji RNIDS - a postojalo oko 40 hiljada registrovanih korisnika .yu domena. Do sada je već, generalno gledano, oko 30 hiljada korisnika registrovano sa .rs domenom u adresnom prostoru, a pravo rezervacije iskoristilo je osam hiljada korisnika .yu domena.

Kako su naglasili članovi Upravnog odbora RNIDS- a učesnici na konferenciji, Simo Ivaneža i Branislav Dobrosavljević, određen je i dodatni rok za produženje registacije .yu domena koji počinje 3. marta 2009. godine, a završava se 30. aprila iste godine. Ako se .yu domen produži u dodatnom roku, ponovo se aktivira na Internetu. Preostali .yu domeni koji nisu produženi trajno se brišu iz Registra 4. maja 2009. godine. Održavanje .yu domena na Internetu prestaje, zaključno, 30. septembra naredne godine bez obzira na datum kada je izvršeno produženje. Tog dana .yu domeni prestaće da funkcionišu na Internetu.

Predstavnici RNIDS - a složili su se da je neophodan rad na edukovanju u ovom smislu i apelovali na medije da im u tom poslu pomognu.

Konferenciju za novinare u PKS organizovali su Udruženje informatičke delatnosti i RNIDS.

Direktor ''Vršačkih vinograda'' Saša Vučković naglasio je da očekuje da će ove godine rod grožđa biti veći od pet do sedam odsto u odnosu na prošlu godinu. Kako je naglasio, vinogradi su u dobrom stanju, a berba bi trebalo da počne početkom sledeće nedelje. Proizvođači grožđa istakli su na sastanku da smatraju da će cena grožđa rasti srazmerno sa sortnošću, pa će bolja, kvalitetnija sorta biti i bolje plaćena, odnosno da će uređenost vinograda, kao i prinos ovog voća, ubuduće određivati cenu.

Načelnik Odeljenja za vinogradarstvo i vinarstvo u Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i sumarastva Darko Jakšić istakao je  da je do sada na osnovu Uredbe za subvencionisanje podizanja zasada vinove loze pristiglo zahteva za oko 1.000 hektara, što je daleko bolje u odnosu na prošlu godinu kada je taj broj iznosio između 150 i 200 hektara. Inspektori završavaju kontrolu zasada, onda sledi potpisivanje ugovora, pa isplaćivanje subvencija. Nadamo se da će narednih godina ova procedura biti mnogo brža jer je ministar najavio formiranje Agencije za plaćanje, poručio je Jakšić. On je za sledeću godinu najavio novu rejonizaciju i pozvao proizvođače da predlažu ideje, naročito one koje se odnose na granice.

Bilo bi dobro da proizvođači predlažu i sorte koje bi bile dobre za određena područja, jer sledeće godine visina subvencija po sadnici biće kao i ove godine, ali će se davati subvencije samo za rejonirane sorte, rekao je Jakšić. On je pozvao proizvođače da proizvode vina sa geografskim poreklom, jer će sve akcije koje Ministarstvo bude imalo biti usredsređene na proizvođače vina sa geografskim poreklom.

Govoreći o Nacrtu zakona o vinu, Jakšić je naglasio da on mora biti usklađen sa direktivama EU, koja predviđa potpunu reformu vinarskog sektora. Subvencije za vinarije u EU iznose oko 300 evra po metru kvadratnom, i ako budemo ušli u te fondove, i naše vinarije će dobijati ta sredstva, poručio je Jakšić.

Privredna Komora Srbije zvanično je potpisala Brend povelju i tako se priključila inicijativi razvoja brending filozofije kao oblasti od opšteg nacionalnog značaja. Brend povelju potpisali su danas u PKS direktor Centra za marketing, informisanje i promocije PKS Ivan Jakšić i direktor i glavni i odgovorni urednik magazina Brend Vjekoslav Cerovina.

PKS je odlučila da potpiše Brend povelju kako bi podigla svest i ukazala na važnost brendinga kao oblasti od opšteg nacionalnog značaja. Ovim činom nastojimo da ukažemo na značaj ove akcije i animiramo i ostale institucije, privredne subjekte, pa i pojedince da se priključe ovoj inicijativi i da pokušamo svi zajedno da Srbiju predstavimo u što boljem svetlu, ustvari, onakvom kakva zaista jeste. Pre svih, pozivamo privredne subjekte da se uključe u ovu inicijativu, kao i predstavnike izvršnih organa vlasti jer će tek njihovim doprinosom ova akcija imati pravi smisao, naglasio je Jakšić. 

Značaj Brand povelje, čije je pokretanje inicirao Brend magazin početkom avgusta 2007. godine,  se prvenstveno ogleda u organizovanoj i opštoj afirmaciji svih nivoa društva u jedan cilj - razvoj brendinga. Ova povelja svojim konceptom otvorene medijske inicijative pruža rešenje društveno odgovornim organizacijama, kompanijama i pojedincima da na najbolji način učestvuju u celom procesu. Inače, model otvorene medijske afirmacije društva u smeru razvoja brendinga, nije realizovan ni u jednoj zemlji, pa bi uspešna realizacija ove inicijative Srbiju stavila na poziciju apsolutnog lidera u nacionalnom brendingu.

Potpisnici Brand Povelja su i: SIEPA, Srpski Institut za Javnu Diplomatiju, Apatinska Pivara, Danube Foods Group, Si&Si Group, UEPS, Brand Fair, Exit Team, Communis, New Moment, Color Press Group, Orange Studio, Belgrade Beer Fest, Kraljevski Red Vitezova, Beogradska Filharmonija, Direct Media, Interaktiv, Pristop, CenET(Centar za ekologiju i turizam), Centar Modernih Veština, Tanjug, HTTPOOL, BIS (British International School), Profile, kao i umetnici Đule Van Gogh i Slobodan Trkulja.

Kako je najavljeno, svi potpisnici povelje trebalo bi na jesen da organizuju konferenciju na kojoj bi se definisali svi problemi, kao i pravci razvoja ove oblasti.

Kompanija Veropulos, koja trpi štetu jer već šest meseci ima problema da realizuje investiciju u izgradnju supermarketa u beogradskoj Ulici Vojvode Stepe, obratila se Privrednoj komori Srbije za pomoć i posredovanje. Na sastanku sa predstavnicima grčke kompanije predsednik PKS Miloš Bugarin je istakao da je obaveza PKS da zastupa interese svojih članica. Generalni direktor grčke kompanije Vasilis Kakagiotis upoznao je predsednika PKS sa genezom problema zbog opstrukcije građana koji osporavaju validnost dokumentacije i blokiraju početak radova, a stavio je primedbu i na nedovoljnu reakciju nadležnih organa. Oni su upoznali predsednika PKS i sa dokumentacijom koju poseduju i podsetili da Srbija poziva strane investitore da ulažu, ali da je uslov za to poštovanje zakona.

Na sastanku je zaključeno da će predsednik PKS Miloš Bugarin, po pregledu dokumentacije, uputiti pismo predsedniku Vlade Srbije, Ministarstvu za životnu sredinu i prostorno planiranje, Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvu unutrašnjih poslova, Javnom tužilaštvu, gradonačelniku Beograda i Gradskom sekretarijatu za urbanizam.

Da bi se pružila podrška stranim investitorima u Srbiji, rekao je Miloš Bugarin, izuzetno je važno poštovanje zakona i stvaranje uslova za jednostavnije poslovanje, prvenstveno kroz smanjenje administrativnih i drugih prepreka i pojednostavljenje procedura u vezi sa izgradnjom objekata. On je upoznao predstavnike kompanije Veropulos da je u saradnji sa Američkom komorom u Beogradu, Savetom stranih investitora i NALED-om, pripremljen dokument ''Preporuke za unapređenje klime za investiranje i poslovanje u Srbiji'' koji ima cilj da pomogne Vladi da poboljša celokupni okvir za ulaganje i investiranje. U vezi sa tim dokumentom, predstavnici ovih organizacija imaće razgovor sa predsednikom Vlade Srbije Mirkom Cvetkovićem. Tom prilikom će biti izložen problem Veropulosa i zatražiće se pomoć u realizaciji započete investicije.

Neophodno je u što kraćem roku usvojiti Zakon o hrani za životinje čiji je Nacrt ušao u kratkoročne prioritete Nacionalnog programa za integraciju u Evropsku uniju Vlade Republike Srbije u delu koji se tiče poljoprivrede, rekla je samostalni savetnik u Udruženju za poljoprivredu PKS Jasna Stevanović. Ona ja na sastanku Grupacije proizvođača hrane za životinje PKS istakla da su Nacrtom ovog zakona predviđeni podzakonski akti koji do sada nisu bili pravno precizirani, a u cilju usklađenosti sa nadležnostima drugih sektora u okviru Ministarstva poljoprivrede, veterinarskom i poljoprivrednom inspekcijom.

  Na sastanku je bilo reči i o aktuelnim problemima koji se, pre svega tiču izdavanja veterinarskih uverenja za proizvode hrane za životinje kupcima na teritoriji Kosova i Metohije. U razgovoru proizvođača hrane za životinje sa nadležnima Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede Sinišom Koturom i Sanjom Čelebićanin, konstatovano je da u ovom trenutku nema potrebe za  uvođenjem potvrda o zdravstvenoj ispravnosti hrane za životinje namenjenih  plasmanu na teritoriji KiM. Kotur je naglasio da sa sigurnošću ne može garantovati do kada će takva situacija trajati i da se očekuje zaoštravanje uslova poslovanja. Sanja Čelebićanin je istakla da za unutrašnji promet hrane za životinje, a KiM smatra delom teritorije Srbije, izdavanje potvrda nije propisano Zakonom o veterinarstvu. Praksa je da se samo na zahtev proizvođača može izdati veterinarsko uverenje za proizvode, koje u tom slučaju moraju da prate rezultati laboratorijskih analiza. 

Na sastanku Grupacije ponovo je pokrenut predlog za smanjenje stope PDV - a sa 18 na 8 odsto za komponente koje ulaze u sastav hrane za životinje. Naime, Skupština i Upravni odbor PKS su kroz inicijativu za dogradnju pojedinih privredno - sistemskih propisa u oktobru prošle godine, govorili i o ovom pitanju, a s obzirom na nova kadrovska rešenja u nadležnom Ministarstvu na današnjem sastanku je odlučeno da se taj predlog ponovi. Sekretar Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu PKS Milan Prostran govorio je i o predlogu Grupacije proizvođača hrane za životinje da se ukinu ukidanu prelevmani na sojinu sačmu. Ovo pitanje će biti aktuelno postepenom liberalizacijom tržišta sprovođenjem Sporazuma o pristupanje EU.

Osnovana kao grinfild investicija sa osnivačkim kapitalom od 15 miliona evra, Moskovska banka Beograd je banka-ćerka Moskovske banke, osnovane u Moskvi 1995, koja je sada među tri vodeće banke u Rusiji sa procenjenom vrednošću brenda na 202 miliona dolara. Najveći akcionar je grad Moskva sa 44 odsto, a akcionari su još i Moskovska osiguravajuća kompanija i Rosbanka. Ovu banku odlikuje pre svega izrazita likvidnost kapitala, što je važno posebno sada, kada u svetu vlada velika kreditna kriza koja ugrožava likvidnost na tržištima SAD i zapadne Evrope, rekao je Milutin Nikolić, nezavisni član Upravnog odbora Moskovske banke Beograd.

Osim investicija, važan aspekt razvoja privrede su i krediti, a Moskovska bankaBeograd je spremna da svoj likvidni kapital integriše na tržište Srbije i pomogne pre svega izvoznicima da dobiju krvotok kapitala, zaključio je Nikolić.

Privrednici će imati priliku da posluju sa bankom koja će im ponuditi povoljne kredite, depozitne poslove, poslove platnog prometa i ostale usluge, pri čemu će osnovno načelo biti brzina i efikasnost u realizaciji zahteva klijenata, rekao je Vladimir Zečar, predsednik Izvršnog odbora Moskovske banke Beograd.

Osim u Rusiji, banka je do sada uspešno poslovala na teritoriji Ukrajine, Belorusije, Litvanije, Estonije i Nemačke, a ovo je prva i do sada jedina inveticija na teritoriji jugoistočne Evrope. Menadžment banke planira da širi mrežu tako da Beograd bude regionalni centar, kaže Zečar.

Iako se očekuje da banka pre svega prati ruske investicije u Srbiji, Zečar kaže da su otvoreni za saradnju sа svim privrednim subjektima, a da su posebno zainteresovani za državne aranžmane kao što su energetski aranžman i Fijat, a kao svoju preporuku navode likvidnost kapitala. Domaće banke zavise od dоmaćih depozita i suočavaju se sa manjkom likvidnosti i smanjenom mogućnošću uzimanja kapitala sa stranih tržišta, kaže Milutin Nikolić i objašnjava: Novac poskupljuje u Srbiji jer smo mi deo globalne ekonomije pa globalna kriza utiče i na nas, dok ruska privreda nije vezana i sada nije dodirnuta krizom.

Moskovska banka Beograd već zapošljava menadžerski tim od 40 srpskih bankara nove generacije, koji poznaju svetske prilike, a do kraja godine zaposliće 70 ljudi. Do kraja poslovne godine planira se otvaranje još tri poslovna objekta u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, a predstavnici Moskovske banke Beograd ne isključuju mogućnost da u narednom periodu učestvuju u akviziciji neke od srpskih banaka sa udelom državnog vlasništva.

Međunarodna trgovinska komora (MTK) izPariza objavila je danas rezultate istraživanja, sprovedenog sa Svetskim ekonomskim pregledom (The World Economic Survey - WES). Kao svetska poslovna organizacija, koja okuplja privrednike iz svih oblasti i svih delova sveta, MTK svake godine učestvuje u kvartalnom ispitivanju stanja i tendencija u globalnoj privredi, u saradnji sa Ludvig Maksimukian univerzitetom iz Minhena. Istraživanje obavljeno u julu ove godine bazira se na procenama 1025 ekonomskih stručnjaka iz 92 zemlje, u vezi sa ekonomskim trendovima u narednom kvartalu.

Objavljeni rezultati su prilično pesimistični. Ekonomski indeks globalne privredne klime u julu beleži pad za 8 indeksnih poena (sa 81,4 na 73,4), što je četvrti uzastopni kvartal sa opadajućom tendencijom i na najnižem je nivou od 2001. godine.

Očekivanja su najviše opala u Aziji i zapadnoj Evropi, gde se opadanje očekuje u svim zemljama evro-zone osim u Sloveniji. Kao dobri ili zadovoljavajući ocenjuju se ekonomski pokazatelji u Finskoj, Austriji, Nemačkoj i Holandiji. Iako je ekonomska situacija u Srbiji procenjena kao ''nešto ispod zadovoljavajućeg nivoa'', ekonomisti ostaju prilično optimistični u predviđanjima. U Hrvatskoj se za drugu polovinu 2008. prеdviđa opadanje pokazatelja, naročito u oblasti lične potrošnje.

Mada su u aprilskom izveštaju ekonomisti stanje privrede SAD ocenili najnižom ocenom od 2001. godine, očekivanja za drugu polovinu 2008. nešto su boljа zahvaljujući boljim perspektivama američkog izvoza. Indeks privredne klime opao je i u najvećim azijskim ekonomijama, a predviđa se i period hlađenja u rastućim latinoameričkim privredama, kao što su Brazil i Meksiko. U Rusiji, ekonomska klima je procenjena kao veoma povoljna, u Gruziji kao povoljna, ali se radi o periodu pre izbijanja oružanih sukoba.

Na svetskom nivou predviđa se inflacija od 5,2 odsto, 3,8 u SAD, 3,5 u Evropi, 5,3 u Aziji, 9,7 u Latinskoj Americci i 14,5 odsto u Zajednici nezavisnih država. Ekonomisti takođe očekuju rast kamatnih stopa na kratkoročne i u nešto manjoj meri na dugoročne kredite. Takođe se ističe očigledna precenjenost evra i potcenjenost američkog dolara.

Naručujući istraživanje globalne privredne klime, Međunarodna trgovinska komora (MTK) posebno je želela da ima uvid u uticaj rastuće cene nafte na svetsku privredu i sposobnost država i kompanija da zadovolje energetske potrebe. Velika većina od 1025 ekonomskih eksperata iz 92 zemlje sveta, rekla je da cena od preko 130 dolara za barel nafte stvara veliku neravnotežu, da će se negativno odraziti na dobit preduzeća i da će ojačati recesione tendencije u svetskoj privredi 2008. godine.

Tokom sledećih šest meseci ova cena nafte dovešće do visokog deviznog deficita u mnogim azijskim zemljama, Južnoj Africi i nekim evropskim zemljama, kao što su Španija, Portugal i Grčka.

Međutim, smatra se da će visoka cena nafte navesti kompanije u zapadnoj Evropi, Severnoj Americi i u velikim azijskim ekonomijama, da mnogo više investiraju u efikasnije i čistije tehnologije.

Visoka cena nafte povući će za sobom i cene drugih fosilnih goriva kao što su ugalj i gas, a to će ozbiljno ugroziti mogućnosti mnogih zemalja da zadovolje svoje potrebe za energentima. Toga se naročito pribojavaju ekonomisti u Aziji, pre svega Japanu, Indiji, Tajvanu, Južnoj Koreji, Turskoj, Južnoj Africi, Izraelu, dok u istočnoj Evropi problem u zadovoljavanju energetskih potreba predviđaju i Mađarska, Rumunija, Slovačka, ali i Crna Gora i Srbija. U svim ovim zemljama, osim Japana, ali i u Portugalu, Grčkoj i Španiji, predviđa se neizdrživo visok devizni disbalans u narednih šest meseci.

Inače, cena nafte na svetskom tržištu počela je da raste 2003. kada je počeo rat u Iraku. Kako je 2006. i 2007. svetska ekonomija doživela rast nezabeležen decenijama pre toga, potrebe za naftom su znatno porasle. Sve to, udruženo sa nedovoljnim količinama na tržištu, dovelo je do skoka cene nafte 2007. i početkom 2008. godine, da bi u julu premašila 130 dolara po barelu, što je do tada smatrano graničnom cifrom.